Право силе, умјесто силе права - треба ли БиХ Службеник гласник ако су портали довољни за објаву? (ВИДЕО)
У пресуди, и првостепеној и другостепеној, предсједнику Републике Српске Милораду Додику, уз процедурално безакоње, сарајевске судије поново су прибјегле ретроактивности, као једино могућој за осуђење, чак и према нелегалним измјенама Кривичног закона, нелегитимног Кристијана Шмита. Хоће ли пресуда предсједнику Додику пресудити "сарајевском" правосуђу!?
"Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело настало чињењем или нечињењем, које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву". Ова експлицитна одредба Европске Конвенције о људским правима императив је правника. Свих у демократији учених - осим сарајевских. Јер они су поступили супротно Конвенцији. И пресуду изрекли на основу „Шмитовог закона“ који је по валидним законским прописима на снагу ступио данима након што је предсједник Српске потписао указе о законима изгласаним у Народној скупштини. Све и да је Шмит легитимно изабран. И да има легитимну могућност наметања. Као што нема.
- То је из два угла гледано ретроактивно примијењено. Прво зато што је општепозната ствар да се закони, ма ко да их доноси, објављују у Службеном гласнику и тек тад кад се објаве у Службеном гласнику они требају да ступе на правну снагу. Најуобичајеније је осми од дана када је објављен у Службеном гласнику. Зашто? Јер је предвиђен рок од осам дана и зато што Службени гласник није свима доступан - рекао је адвокат Небојша Пантић.
Само у изузетним приликама и хитним случајевима акти на снагу ступају најкраће дан након објаве у службеним новинама. Писаније ноторног Шмита у Службеном гласнику БиХ објављене су 7. јула 2023. године. Исти дан, дакле док Шмитове умотворине баш никако нису могле да ступе на снагу, предсједник Додик потписао је указе због чега је пресуђен. На незакониту и недозвољену ретроактивност адвокати су упозоравали и током судског процеса.
- Произилази да у моменту када су укази потписани од стране предсједника Републике Срепске, ово "кривично дјело" није ступило на правну снагу. А како је начело легaлитета темељ кривичног права, ако је забрањено начело ретроактивности у кривичном праву, нема закона на свијету суда на свијету који би на основу тога могао осудити - изјавио је раније адвокат Анто Нобило.
Нема – осим сарајевског, фарсичног! Јер у тоге заогрнуте Шмитове скутоноше ипак су осудиле. Погазиле право, банализовале уставне и законске прописе БиХ, багателисале осим Парламента као јединог уставног законодавца, и институцију Службеног гласника БиХ. Судијски самовољци фарсично су иновирали правила, према којима је од Службених гласила БиХ важнија објава на интернет страници ОХР-а, гдје је Шмитово "ремек дјело" објављено 2. јула. Скарадно и произвољно су, а право произвољност не трпи, понудили и образложење према којем је веб страница ОХР-а јавно доступна а и предсједник Додик је пишу, неспорно "информисана" особа. Звучи невјероватно али за врле судије, још валидна законска процедура „веже се само за ранији период када су техничке могућности биле на знатно нижем нивоу, па је и начин упознавања с прописима био везан искључиво за штампану верзију службених гласила. С њиховим "иновацијама "не слажу се баш ни сви сарајевски правници.
- Закони се објављују у Службеном листу. У у принципу су увијек биле објаве да ступа на снагу осмог дана након објаве. Тиме се можда бавити Европски суд за људска права - рекао је адвокат и бивши судија Сенад Билић.
Ако по тумачењу сарајевских судија, објава донесених аката и није потребна у службеним гласилима, зашто је Шмитова креација ипак данима касније објављена? Зашто ће онда БиХ уопште службене новине ако постоји веб страница ОХР-а? Којим актом је прописано да се свакодневно и свакоминутно мора ишчитавати ОХР-ова страница? И да ли је то њихов банални постулат да се убудуће бх. званичници информишу листајући разне веб портале легитимних и нелегитимних институција и појединаца? Уникатне сарајевске судије одговор у пресуди понудиле нису. Као ни на питање – ако већ безпоговорно воле и поштују све Шмитове „пројекције“ зашто су заборавиле ону исти дан и на истом мјесту објављену као и урадак у Кривичном закону, према којем је Нијемац ништавним „прогласио“ законе које је изгласала Скупштина Српске и за које је предсједник Додик потписивао указе.
- Значи ако је правно дејство његове одлуке од 2. јула, онда у моменту када господин Милорад Додик као предсједник Српске, у складу са својим уставним овлаштењима, потписује указе о тим законима, он у ствари потписује указе о ништавним законима. Па је тако и његов указ ништа. То отприлике изгледа као да оптужите човјека зато што је пуцао у мртвог човјека - навео је адвокат Небојша Пантић.
Нема сумње да ће посљедња, али не и прва сарајевска правничка фарса на оцјену пред судије Суда за људска права у Стразбуру. Одакле су већ неизбројено пута стизали правнички шамари неуставном правосуђу БиХ због ретроактивности и другог судског надреализма. Још од 2011.-е године и случаја Абдуладхим Мактоуф. Јер у Стразбуру судијама не диригују Шмит ни разни кристијани, или пензионисане америчке бирократе који се у строгој илегали побјегли из БиХ. Али су претходно, заједно са домаћим пијунима, муљањем и петљавином, креирали правни и уставни карамбол из којег се излаз не назире.