Бетонизација површина значајно допринијела повећењу температура у градским срединама (ВИДЕО)
Бетонизација површина значајно је допринијела повећењу температура у градским срединама и екстремним климатским промјенама.
Стручњаци јасни - кључ је дугорочно и стратешко планирање током израде урбанистичких планова и градње и повећање зелене ифраструктуре.
Бетонизација површина значајно је допринијела повећењу температура у градским срединама и екстремним климатским промјенама.
Стручњаци јасни - кључ је дугорочно и стратешко планирање током израде урбанистичких планова и градње и повећање зелене ифраструктуре.
Уз експанзију градње и повећање "бетонизације" у градским срединама, скочила је и жива на термометру.
Све чешћи топлотни таласи проузроковали су и тропске ноћи, као и већа температурна одступања између урбаних и руралних средина, објашњавају климатолози.
- Тамне површине као што је асфалт, као што је бетон једноставно имају већу моћ апсорбције топлоте и једноставно усљед претјеране количине акумулиране топлоте, имамо додатно погоршање температурних услова у градским срединама - навео је Слободан Гњато, климатолог, ПМФ.
Каже да је разлика чак и неколико степени.
- Током дана, највеће разлике нису док траје сунчев сјај. У току дана између урбаног и руралног подручја имамо три до четири степена. Највећи проблем у суштин и долази када падне ноћ и та прекомјерна акумулирана топлота крене назад у ваздух и онда долази до додатне реемисије те топлоте и тада имамо разлике које иду чак до седам степени у односу на руралне средине - додао је Гњато.
За разлику у руралним, у урбаним зонама све су веће посљедице непланске градње. За ублажавање штетних ефеката и све израженијих посљедица климатских промјена, кључно је дугорочно и стратешко планирање зелених инфраструктура и зелених коридора.
- Неки од бенефита су наравно смањење те температуре током дана и током ноћи, то је посебно важно у љетним мјесецима. Поред тога, смањује се ниво буке, ниво прашине исто тако доприноси се побољшању квалитету ваздуха што је посебно важно у зимском периоду. Неке врсте имају такозване фитонциде па имају могућност и да пречишћавају ваздух - навела је Маријана Каповић Соломун, професор на Шумарском факултету Универзитета у Бањалуци.
А за чистији ваздух опредијељени су и грађани.
Ово горуће питање осим еколога, захтијева и пажњу и консултовање стручњака из области пејзажне архитектуре и урбанизма. Архитекте наводе, иако је бетон основно градивно ткиво, не смије се занемарити прописани проценат зеленила.
- Ако наставимо овим неким путем којим смо кренули, у самом градском језгру добићемо такозвани сиви бетонски блок, што никако не желимо. То се често дешава зато што се саме грађевине раде поред већ постојећих паркова, алеја, али нажалост, кроз неко дуже вријеме, они нас неће моћи спасити. Ми требамо о сваком објекту, таман то био индивидуални стамбени објекат породичне куће имати свијест о том проценту од 30 до 40 посто - напоменула је Дајана Ружичић, архитекта.
Осим прописаног процента зеленила, кључни су и европски стандарди према којима 42 одсто од укупне територије градске зоне мора да чини зелена површина, док 80 одсто површина мора да буде под континуираном контролом ситуације.