Додик: Бајденови савезници желе да ме смјене прије него што разговарам са Трампом
- Све то се очекивало, то је њихов механизам. Ништа ме више не изненађује - рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик у интервјуу за The Pavlovic Today.
За њега, тај потез није изолован чин, већ најновији у дугом ланцу онога што он назива "остатком Бајденове ере".
- То срачунат покушај, да ме спријече да разговарам са Трампом - навео је Додик.
Неизвињавајући се против "просвећених" критичара онога што он назива "либералном хоботницом" која је прогутала свијет, Додик описује Доналда Трампа као "спаситеља наше цивилизације". Говори са отвореном, неужурбаном сигурношћу човјека убјеђеног да га је политички естаблишмент Клинтона и Бајдена означио за смјену.
- Сада од тога праве славље. Желе да ме виде како одлазим - рекао је Додик.
У центру политичке олује је Кристијан Шмит - човек за кога Додик истиче да га никада није изабрао ниједан грађанин.
- У мом случају, он је усвојио закон којим је непоштовање тзв. "високог представника" кривично дјело - рекао је Додик.
Шмит, тврди Додик, држи своју позицију нелегитимно без потврде Савјета безбједности УН и без сагласности Републике Српске, потписнице Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат у БиХ.
EXCLUSIVE: President @MiloradDodik tells The Pavlovic Today Biden loyalists are trying to remove him “before I can speak to Trump.”
— Ksenija Pavlovic McAteer | The Pavlovic Today (@ksenijapavlovic) August 17, 2025
In a no-holds-barred interview, Dodik opens up as never before on @JoeBiden, @realDonaldTrump, Putin, @PM_ViktorOrban and the future of… pic.twitter.com/WPzQpxXBXy
- Кристијан Шмит се овде појављује као приватно лице и почиње да ради. Наравно, иза њега је стајала Бајденова администрација и ЕУ и он је почео да се понаша, буквално, као бик у продавници порцелана - изјавио је Додик.
За Додика, срж борбе за одузимање мандата тиче се легитимитета судства. Шмитова овлашћења потичу из такозваних "бонских овлашћења" – свеобухватних права на наметање закона и смјењивање званичника, која нису део оригиналног Дејтонског споразума, већ су усвојена 1997. године на састанку Савјета за спровођење мира у БиХ.
За Додика, то је недемократско отимање политичког процеса. За његове присталице, то је страни напад на вољу народа. За његове критичаре, то је закашњела одговорност. За свакога ко обраћа пажњу, то је студија случаја питања са којима се БиХ сада суочава. Питања са којима се ниједна демократија не осећа пријатно, а која се протежу далеко изван политичке судбине једног човјека.
Како неизабрани европски званичник може да поништи демократски процес? Управо то питање је покренуло дебату о Брегзиту — па ипак, ЕУ сада има такав ауторитет у земљама у којима не одобрава владу или исход избора.
Да ли је БиХ "последња колонија Европе"? Ко заиста влада земљом? Колико дуго "привремене" моћи, наметнуте прије три деценије у име мира, могу остати пре него што постану сам систем? И ако би иста правила важила и негде другдје – ако би неки странац могао да обори мандат актуелног предсједника у Вашингтону – како би Америка реаговала? Или Британија? Или Француска?
- То је апсурдна одлука. Венецијанска комисија Савјета Европе, "ако то још увек има икакву тежину", јасно је ставила до знања 2005. године да је Устав БиХ врховни правни ауторитет земље. Ентитетски устави, укључујући и уставе Републике Српске, постоје у његовом оквиру. Ниједан од њих не може бити преписан или поништен било којим законом или статутом нижег ранга - изјавио је Додик.
Оне који вриште за његову смјену ван изборног процеса, Додик воли да подсјети да Устав Републике Српске каже да предсједник Републике Српске може изгубити мандат само у две ситуације — ако предсједник поднесе оставку или ако предсједника опозову грађани, процес који се, према важећем закону, спроводи путем референдума.
- И то је све. Ниједна друга ситуација није могућа - јасан је Додик.
Додик тврди да Централна изборна комисија БиХ, нема овлашћења да спроводи изборе за предсједника републике.
- Нема овлашћења да спроводи изборе за локалне заједнице - а ипак их спроводи. Одузели су нам та овлашћења - рекао је Додик.
Са изборима у Републици Српској који су за годину дана, поставља се очигледно питање: Зашто баш сада?
- Да пошаљем Трампу поруку да је "Додик криминалац". Ако останем на власти, можда бих могао да дођем до Трампа, објасним му ствари и некако апелујем на његове емоције како би могао да разумије шта се овде дешава - изјавио је предсједник Српске.
Указао је на сопствени досадашњи резултат - двије деценије на челу Републике Српске током 30-годишње историје тог ентитета - и на јаке резултате у анкетама, "још боље" него раније.
- Једини начин да ме уклоне, да униште моју политичку странку и да поткопају могућност да Република Српска настави да постоји, јесте да ме уклоне недемократским средствима - истакао је Додик.
Додик каже да су Трампове ријечи емотивно погодиле њега када је на инаугурацији предсједник изјавио: "Постоје само два пола, мушки и женски".
Као човјек вјере, додао је Додик, "не може да гледа декаденцију која је обузела Европљане. Боже сачувај".
Додик инсистира да "Трамп заиста мијења свијет" и да је то само по себи "нешто што даје наду“. Трампов опстанак – од импичмента до покушаја атентата – био је лични мотиватор.
- Та његова политичка победа је побједа над тим измишљеним политичким процесима - навео је предсједник Српске.
Постоје тренуци, признаје Додик, када га неравнотежа моћи између великих и малих нација оставља да се осјећа немоћно.
- Ароганција великих сила понекад одбија да се упусти у детаље, држећи се умјесто тога линије наметања и многих других ствари - каже Додик.
Али када размотри како је Трамп водио кампању након својих правних истрага и покушаја атентата, Додик каже да закључује да "нема ни разлога ни права да губи снагу" у сопственој политичкој борби за свој народ у Републици Српској.
- Ако Трамп каже да је Бајденова администрација била најгора у историји САД, онда можете замислити какве је мјере увела широм свијета, укључујући и овде у Републици Српској и БиХ - истакао је предсједник Српске.
Брзо је указао на затварање USAID-а као примјер онога што назива "правим потезом" Трампове администрације, тврдећи да је агенција "радила прљаве послове". Само дио њене потрошње, тврди он, био је видљив у БиХ, "док је већи дио новца додијељен компанијама званичника USAID-а у Сједињеним Државама".
Додик каже да има све детаље.
- Имам све информације о томе - напоменуо је Додик, наглашавајући да су сви обавјештени и да је истрага у току.
- Наша полиција спроводи истрагу - јасан је Додик.
И са тим, Додик се нагнуо напријед, спреман да исприча своју причу.
Прво су дошле санкције
Према сопственом признању, Милорад Додик је подржавао Доналда Трампа од тренутка када се њујоршки бизнисмен спустио низ златне покретне степенице у Трамп кули. Али та лојалност се није добро завршила по њега.
- Прве америчке санкције сам добио два дана прије прве инаугурације предсједника Трампа у његовом првом мандату 2016. године. То се догодило зато што сам охрабривао чланове српске заједнице Републике Српске у одређеним дијеловима Америке да гласају за Трампа. Затим сам добио позив за инаугурацију. Два дана прије инаугурације предсејдника Трампа, Обамина администрација ми је блокирала визу и увела санкције - подсјетио је Додик.
Током Трамповог првог мандата, Додик је рекао: "Нисам могао да контактирам њега или његове људе да објасним ситуацију".
Додао је да га од тада прогоне Трампови заклети непријатељи.
Додик је рекао да је притисак САД на њега ескалирао након што се Бајден вратио на дужност 2021. године, наводећи потез Уставног суда БиХ да укине Дан Републике Републике Српске 9. јануара, који се поклапа са православним празником Светог Стефана.
Додик је напоменуо да је Република Српска обиљежавала свој национални празник 25 година пре него што је укинут "судском одлуком - са три стране судије и двије муслиманске судије — који су га прогласили незаконитим, рекавши да је увредљив за муслимане у БиХ, иако и они могу да узму слободан дан".
Као резултат тога, Додик је рекао да је 56 људи - укључујући високе званичнике, министре, парламентарце, цијелокупно његово особље, па чак и техничко особље - санкционисала Бајденова администрација "само зато што су учествовали у прослави тог хришћанског празника".
Додик: Циљ је био да се окаља наша породица
На питање како је објаснио санкције својој породици, глас Милорада Додика се ублажио.
- Моја породица је довољно издржала током свих тих година - рекао је Додик.
Поносан је, рекао је, на то како су му дјеца васпитана.
- Моја кћерка има четворо дјеце. Неки моји пријатељи су ми рекли да су моја кћерка и син имали све прилике да испадну лоше јер им је отац био предсједник — али нису. Остали су пристојни, завршили су студије и баве се озбиљним послом - навео је Додик.
Ипак, жалио се да је "сама чињеница да су то моја деца" довела до онога што је описао као криминализацију вођену медијима.
Онда је застао.
- Замислите ово, у санкцијама против моје кћерке и сина, заправо пише: "Санкције су уведене зато што су подржавали свог оца". Па, кога би другог требало да подржавају ако не свог оца? Невјероватно - изјавио је Додик.
За Додика, кампања санкција је била "више ствар понижења".
Он је испричао како је његова кћерка – локално позната по свом присуству на друштвеним мрежама – видјела како је њен ресторан санкционисала Бајденова администрација и како је њена добротворна организација, која је градила станове за породице са више дјеце, затворена након што јој је затворен банковни рачун.
- Циљ је био да се окаља наша породица - рекао је Додик, додајући да је сама сумња на везе са њима била довољна да затвори предузећа и "уништи велике компаније".
Као примјер је навео Проинтер - технолошку фирму са 140 инжењера и годишњим прометом од 80 милиона долара, која је била приморана да се затвори након што је повезана са његовим сином Игором.
- Мој син није имао никакве везе са тим, знамо то. Иако је тамо имао неке пријатеље. Рачуни компаније су замрзнути, њено пословање забрањено, а инжењери су остали без посла, једноставно зато што је неко рекао: "О да, то је Игор Додик, син Милорада Додика" - подсјетио је Додик.
Додик: Не могу да отворим ниједан рачун ни у једној банци
Додик је рекао да је кампања коју је Бајден покренуо против њега досегла сваки кутак његовог личног живота, а америчке санкције су њега и његову породицу одвојиле од основних алата модерног постојања - укључујући приступ банкарском систему.
- Ја, моја жена, мој син и кћерка, мој зет, моја снаја и свих седморо мојих унучади — сваки банковни рачун је затворен - рекао је Додик.
- У банкама не можемо ништа да урадимо. Плату примам поштом. Моја плата се исплаћује у готовини на благајни, а поштар ми је доноси кући - рекао је предсједник Српске.
На питање под чијим овлашћењем су рачуни затворени у ентитету чији је он предсједник, Додик је рекао да је бивши амерички амбасадор Мајкл Марфи "пријетио" банкама санкцијама ако наставе да служе њему или његовим рођацима.
- Још увијек немам рачун и не могу да отворим ниједан рачун ни у једној банци. Овдје су банке углавном у страном власништву, а постоји само једна банка у власништву домаћих појединаца, али и она је приватна. Нема државне банке. Чак су пријетили да ће им одузети приступ SWIFT-у - изјавио је Додик.
Амбасадор на кога се Додик осврнуо је Мајкл Марфи, ветеран са 29 година искуства у Министарству спољних послова САД.
Према Додиковим ријечима, Марфи је раније био помоћник Ричарда Холбрука, који се сматра архитектом Дејтонског споразума.
- Дошао је овдје и понашао се као насилник. Амбасадор Марфи је имао добре везе са државним секретаром Блинкеном, и понашали су се као нека врста удруженог злочиначког подухвата у вези са оним што се овде дешавало - рекао је Додик.
- Прописи нису били важни, Устави нису били важни, ништа што је написано није било важно. Важно је било погађати "дух закона" или његове личне жеље, ко га је лобирао и у ком тренутку - рекао је Додик.
Убрзо након Трамповог другог мандата, Додик је рекао да се нада да ће се "ствари промијенити" под новом администрацијом.
- Видимо да је још увијек остало много Бајденовог наслијеђа — Бајден и даље контролише OFAC и одређене друге агенције — а предсједник Трамп и даље има потешкоћа да успостави потпуну контролу над свим сегментима владине политике. То је разумљиво, али ми због тога патимо. Желимо да се неправда која нам је учињена све ово вријеме исправи једним праведним потезом Сједињених Држава и ове администрације на њеном челу - изјаво је Додик.
Додик је напоменуо да "када чујемо неке људе како кажу да се судске одлуке морају поштовати", то је супротно ономе што он описује као Трампово историјско обећање да се неће мијешати у послове других земаља.
Додао је да су неки из Стејт департмента дошли у Сарајево прије око 20 дана и охрабрили муслимане, говорећи им: "Став САД је да се одлука суда мора поштовати".
По његовом мишљењу, то је значило прихватање пресуде без испитивања њене релевантности.
- Одмах након тога сам добио судску пресуду неповољну за мене и одмах је почео овај процес против мене - навео је Додик.
Додик сматра да остаци из претходне администрације "настављају да дјелују" и да "Трамп није упознат са детаљима".
Шмитов фактор и минералне резерве Републике Српске
Предсједник Републике Српске Милорад Додик има мишљење о томе зашто се међународни притисак на пренос имовинских права из Републике Сршске интензивирао последњих година: литијум, злато и друго закопано богатство.
Деценијско истраживање минералних резерви Републике Српске, рекао је, завршено је 2021. године, а идентификована су налазишта магнезијума, литијума, борне киселине и злата.
- А онда овај Нијемац долази и каже да сву имовину, сву средства, треба пребацити на БиХу. Ја се, наравно, противим томе. У нашем Уставу – као и у Уставу САД – стоји да само оно што је експлицитно додијељено БиХ припада БиХ, а све остало припада ентитетима. А међу оним што је експлицитно додијељено, имовина се не помиње - нагласио је Додик.
За Додика, тајминг није био случајан.
Нијемац на кога је поменуо је Кристијан Шмит,
- Нијемци су се овде превише уплели - рекао је Додик, повезујући Шмитов притисак да се власништво над земљиштем и имовином директно пренесе на ниво БиХ са открићима минерала.
Рекао је да напори за централизацију контроле над имовином сежу до "самог првог дана потписивања Дејтонског споразума" којим је окончан рат у Босни од 1992. до 1995. године.
Подсјетио се ранијих уступака – попут преноса Иружаних снага на ниво БиХ – као стратешку грешку.
- Није имало апсолутно никаквог смисла да три стране, које су донедавно биле у рату, сада стварају јединствену војску - рекао је Додик.
Описујући тренутни притисак као политички "експеримент", додао је: "Мука нам је од свега тога. Али, као што стара изрека каже, груба сила не тражи Божју дозволу".
Позив Стејт департмента на уздржаност
Стејт департмент је у недавној изјави за The Pavlovic Today навео да „Сједињене Државе остају посвећене стабилности, суверенитету и територијалном интегритету БиХ и позивају све стране да избјегавају било какве акције које би даље ескалирале ситуацију.
Упитан да то прокоментарише, Додик је рекао да је то био апел који је стигао прекасно.
- Шта сад? Ако се борим, ја сам тај који ескалира ситуацију. Али они који су дозволили појединцу да наметне закон тако да муслимани суде хришћанима - они не ескалирају? Они не ескалирају, али ја ескалирам? - упитао је Додик.
У саопштењу је, како је пријметио, једноставно писало: "Позивамо све стране да избегну ескалацију".
Његов одговор је био тренутан: "Зашто то нису урадили прије мјесец дана?"
Додик је рекао да вјерује предсједнику Трампу и да вјерује да амерички лидер може да се поистовјети са притисцима са којима се суочава.
- Знам да, баш као што ја овде имам ниткове, и он има ниткове и злонамјерне људе око себе - примјетио је Додик.
Његово питање је било оштро: "Зашто је саопштење објављено сада, а не три мјесеца раније?"
Зашто, питао је, Стејт департмент није слиједио Трампов став да не би требало да буде наметања страним државама.
- Ако сте фер, зашто не кажете: "Појединац не може да доноси законе?" Сједињене Државе плаћају том човјеку, Шмиту, 24.000 евра месечно и покривају 40 одсто буџета некога попут њега - рекао је Додик.
Додик каже да Шмита плаћају новцем пореских обвезника САД да обавља "прљаве послове" без одобрења Савјета безбједности УН.
- Он нема сагласност потписника, нема сагласност Србије, Хрватске, Републике Српске или Федерације БиХ - јасан је Додик.
Сенди Бергер против Мадлен Олбрајт
Према Додиковом ријечима, судбина БиХ је могла бити веома другачија да је Вашингтон изабрао мировни план Сенди Бергер умјесто плана Медлин Олбрајт.
У вријеме када су Сједињене Државе стварале рјешења за мир у БиХ, подсјетио је Додик, постојала су два "једнакоправна концепта" - један који је промовисала НСА Сенди Бергер, а други Медлин Олбрајт и њен тим, укључујући О'Брајена и друге, што је касније резултирало Дејтонским споразумом.
- Бергеров приједлог — сада декласификован — био је разуман и рационалан: да народи буду подијељени дуж природних граница, гдје им је и мјесто. То би било праведно, уместо овог продуженог мучења - рекао је Додик, доносећи пресуду о нечему што је већ учињено.
Додик се присјетио да су Клинтонове симпатије биле наклоњене Олбрајтовој.
- Сада знамо, послије свих ових година, да је рекао: "У реду, хајде да покушамо са овим дејтонским концептом". Никад није касно за други концепт - навео је Додик.
За Додика, тај "други концепт" – Република Српска одвојена, али са отвореним границама, слободним кретањем људи и робе и без наметања – био је праведнији пут.
- Ако не функционише, не функционише. Управо то је Дејтонски споразум и признао, на крају крајева. Али ствари су отишле предалеко. Осамдесет и шест оригиналних дејтонских овлашћења Републике Српске одузето је одлукама високог представника - додао је он.
Додик тврди да је правосуђе на нивоу БиХ наметнуто нелегитимно, истичући да Устав БиХ не предвиђа Суд БиХ, нити Тужилаштво".
Рекао је да је обје институције једнострано створио бивши високи представник Волфганг Петрич и да су оправдане "бонским овлашћењима", упркос томе што високи представник нема уставна овлашћења.
На питање зашто ОХР и даље тврди да има моћ да смјени изабране лидере три деценије након рата, Додик је био директан.
- Муслимани су незадовољни БиХ јер желе унитарну БиХ. Ми се боримо против те унитаризације - јасан је Додик.
Под унитарном, објаснио је, мисли на БиХ без Републике Српске, "засновану на грађанском принципу у којем су муслимани већина и у којем би контролисали све одлуке и сва тела која морају да изаберу" – визија за коју је рекао да се унапређује "захваљујући подршци елемената претходних америчких администрација".
Додик потпуно одбацује ту визију.
- Осјећам се као Србин. Хрвати се осјећају као Хрвати. Само су муслимани неколико пута мијењали свој национални идентитет. Прво, прешли су од хришћана у муслимане — што можда могу да разумијем, јер када је овде било Османско царство, живот је био много лакши ако бисте прешли у другу вјеру. Генерацијама су остали стално незадовољни тиме. Затим су себе називали муслиманима са малим "м", затим "муслиманима" са великим "М", а 1993. године, током рата у БиХ, прогласили су се Бошњацима — заинтересованим за јединствену" босанску државу и босанску нацију" - појаснио је Додик.
Осврћући се уназад, Додик сматра да су многи из претходних америчких администрација "насјели на то - дјеловало им је егзотично, привлачно да могу да створе нешто у том смислу".
- А онда смо били окривљени јер нисмо жељели да то прихватимо - каже предсједник Српске.
Он повлачи историјску линију отпора.
- Нисмо прихватили Турке 500 година, нисмо прихватили Нијемце ни први ни други пут. Ево ме, сједим на месту гдје живим — 40 километара одавде је Јасеновац. У том логору Јасеновац, хрватске усташке снаге су убиле 500.000 Срба, 35.000 Јевреја и један број антифашиста. То је, у суштини, био логор за систематско убијање Срба - подсјетио је Додик.
На том историјском фону, Додик одбацује сваку идеју о промјени свог националног идентитета.
- А сада неко очекује од мене, као припадника те епске нације, да кажем - због неке идеје која долази из неких удаљених канцеларија да каже "ја нисам Србин, сада сам Бошњак". Не. Ја остајем Србин. Ако сте Србин и ако радите оно што ја радим, можете рачунати на то да ћете бити прогоњени - навео је Додик.
Прогон, инсистира он, био је неумољив, али ријетко успешан.
Према његовим ријечима, "само им треба мало више стила".
- Када су спроводили истраге против мене, говорили би "овај злочин" или "онај злочин", увијек би нешто измишљали, али никада нису могли ништа да пронађу. Против мене су спроведене четири међународне финансијске истраге, и ниједна није показала да имам било какву кривичну одговорност - изјавио је Додик.
Тврди да се, упркос томе, притисак наставља.
- А онда читам, Шмит каже: "Идете у затвор". А ја нисам ништа потписао. Покушавају да ме елиминишу посљедњих 10 до 15 година. Моја грешка је била што сам предуго остао у политици; требало је да одем много раније - изјавио је он.
Олбрајтова је назвала Додика "дахом свјежег ваздуха"
Када је Милорад Додик дошао на власт 1998. године, у Вашингтону је проглашен "америчким човјеком", а државна секретарка Мадлен Олбрајт га је назвала "дахом свјежег ваздуха на Балкану". Исте године, након што је освојио парламентарну већину за формирање владе, суочио се са отпором Српске демократске странке (СДС), која је покушала да блокира његов мандат.
- Тада су се укључиле одређене стране амбасаде, вјерујући да је потребна промјена - присјетио се Додик.
Он напомиње да је његова политичка каријера била утемељена у ратном искуству, пошто је служио три и по године у Војсци Републике Српске пре него што је демобилисан да би био у Парламенту.
Додик се присјетио да је тадашња предсједница Републике Српске Биљана Плавшић "понудила мјесто премијера петорици или шесторици других људи" прије него што је он прихватио ту улогу.
- Изградио сам већину. Пошто је предсједник Парламента био из СДС-а, они су стално опструисали, а онда су интервенисали страни актери. Та интервенција је протумачена као нека врста помоћи мени - додао је.
- Сматрам себе, тада и сада, човјеком Запада, али не ове искривљене либералне врсте - појаснио је Додик.
Додик је напоменуо да се Слободан Милошевић противио његовом избору "јер није био консултован", истичући да он "није неко ко је био подређен или симпатизер свега тога".
Док је Алија Изетбеговић био на власти у Сарајеву, а Фрањо Туђман у Загребу, Додик је био једини нови лидер међу четири главне личности региона.
- Залагао сам се за брзу нормализацију живота, одмах сам прихватио Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ. Био сам први који га је прихватио. Сви су ме нападали због "издаје", али ја сам га прихватио чим је потписан - рекао је Додик.
У тим раним годинама, Додик је мислио да Дејтон може да функционише.
- Међутим, током година, Запад — предвођен америчким администрацијама и администрацијом у Бриселу, која говори о европском путу — реформисао је Дејтон до те мјере да више не постоји. Само бестидни људи сада могу рећи "Дејтонски споразум". Који Дејтонски споразум? Осамдесет и шест овлашћења је одузето Републици Српској и пренијето на ниво Сарајева. У то вријеме сам вјеровао да је то могуће, али сам брзо видио да није. И убрзо су схватили да не могу бити особа коју су очекивали. Послије двије и по године, замијенио ме је други, Младен Иванић, који је покушао и био сервилан неколико година. Тако да сам остао да градим свој сопствени политички пут - рекао је Додик.
Његов први већи сукоб са америчком администрацијом догодио се 2001. године, након што више није био премијер.
- Тадашњи амерички амбасадор, покојни Клифорд Бонд, дошао је да ме види осам мјесеци након што ми је истекао мандат и рекао: "Послат сам из Вашингтона". У то вријеме, овај неуставни суд је био у току. Дошао је на мој посјед, гдје живим, и рекао ми: "Сједињене Државе очекују од вас, господине Додик, да се изјасните кривим - истакао је Додик.
- Крив за шта? - упитао је Додик.
- Након што смо изашли из рата, примјетио сам да министри увијек долазе у истој одјећи. Рекао сам: "Иди и купи нешто". Једно одјело је коштало више од мјесечне плате министра, па сам у влади донио одлуку да сваком министру купим два одјела како би изгледали пристојно и достојанствено. А онда је он то сматрао злоупотребом положаја и покренуо кривични поступак против мене који се вукао четири године. На крају, наравно, ништа није доказано. Амбасадор Бонд је дошао код мене и рекао: "Признајте кривицу, и ми ћемо то веома поштовати. Организоваћемо да будете осуђени на шест мјесеци затвора и двије године условне казне". Рекао сам му: "Молим вас, амбасадоре, напустите моју имовину" - подсјетио се Додик.
То је био тренутак када Додик каже да "више не вјерује у објективност америчке администрације". Покушаји да га затворе, тврди он, настављени су од 2001. до 2025. године - десет оптужница, све су завршене ослобађајућим пресудама, мада се о томе ријетко извјештава.
Додик: Дејтон је уништен
Скоро три деценије након што је оружје утихнуло, Дејтонски мировни споразум остаје риједак мировни уговор у који је Устав уметнут као анекс.
Потписан у децембру 1995. године у ваздухопловној бази у Охају, Дејтон је био осмишљен да замрзне брутални рат и повеже његове зараћене фракције - Бошњаке, Хрвате и Србе - у једну земљу. Његових 11 анекса детаљно је разрадило војне, политичке и уставне аранжмане, стварајући два ентитета: Федерацију БиХ и Републику Српску.
У сржи споразума био је Анекс 4, Устав БиХ. За разлику од већине устава, он није настао у домаћем процесу израде, већ су га написали амерички правници као дио самог мировног споразума.
- Амерички адвокати су саставили Дејтонски мировни споразум и написали Устав, Анекс 4, као копију Устава САД, са идентичном структуром за организовање саме државе. У Дејтону су знали да такав Устав никада неће бити усвојен, да се стране не могу помирити, и зато су одлучили да га наметну у облику анекса, захтијевајући од страна да га касније усвоје. Република Српска је усвојила Дејтонски споразум преко свог парламента, док муслимани никада нису. Они инсистирају да је то за њих "лудачка кошуља", док за нас треба да служи као казна - навео је Додик.
За Додика, та асиметрија је у сржи данашње кризе.
- Зато вјерујем да су одлучили да то ставе у анекс — јер се до данас не можемо сложити. У БиХ, ништа се не може договорити између народа и страна. То је илузија. Дакле, саопштење Стејт департмента је такође илузија. "Позовите стране"... Које стране? Једна страна је искористила наметнути суд да елиминише другу страну - мене, као предсједника Републике Српске. То значи да је Дејтон уништен - јасан је Додик
Он указује на епизоду из 2007–2008. године као додатни доказ спољног притиска: његов уговор са Quinn Gillespie & Associates, двостраначком америчком лобистичком фирмом.
Фирму су водили Џек Квин, бивши шеф демократског посланичког клуба, и Ед Гилеспи, бивши предсједник Републиканског националног комитета и директор комуникација Бијеле куће за време мандата Џорџа В. Буша.
Додик се присјетио да је после само три мјесеца Квин неочекивано стигао са списком "10 компанија из арапских и исламских земаља са којима су имали уговоре вредне преко милијарду долара".
Те компаније су упозориле да ће се повући ако фирма настави да сарађује са Републиком Српском.
- Чинило ми се логичнијим да откажем свој уговор – вриједан око 20 милиона, што је за нас био огроман новац – него да он изгуби уговоре вредне милијарду - рекао је Додик, додајући да је касније нападнут због те одлуке и да се чак суочио са покушајем кривичног гоњења.
Посматрајући садашњост, Додик тврди да "нико данас не може да нам понуди ни историјске ни стечене услове ни чињенице по којима би БиХ требало да остане јединствена - само зато што за то постоји воља у некој великој канцеларији".
- Је ли то то? То тако не функционише. Све овдје је мјеренo. БиХ је потпуно подијељено друштво. Нема ничег заједничког осим присиле коју намеће међународни фактор на нивоу доношења одлука. Они су одлучили да са те позиције наметну све функције на нивоу БиХ, уливајући страх у мене као најважнију фигуру у Републици Српској: "Постоји Суд БиХ, ако се не понашате како се очекује, ићи ћете на суд". Ако могу да осуде предсједника, шта то значи за обичног човјека овдје? - упитао је Додик.
Флешбек у 2011. годину
Кетрин Ештон - тада висока представница ЕУ - дошла је 2011. године на историјски састанак у Републици Српској. Чак и сада, више од деценије касније, он на ту посјету гледа са ретроспективом човека који вјерује да је видио крај много прије него што се прича завршила.
- Дошла је у то вријеме због Суда БиХ, који је наметнут мимо Устава. Протестовали смо. Мислим да смо направили грешку што нисмо ишли до краја. Током свих ових година постало је јасно да је то била потпуна превара — ништа из те заједничке изјаве, ништа од онога што је требало да буде основа за реформу правосуђа, до данас се није догодило - навео је Додик.
По Додиковом мишљењу, суд се није реформисао, он је отврднуо.
- Постао је још више муслимански, унитаристички суд. И сада се користи за политичко обрачунавање. Сама идеја да је неко осуђен на суду је тешко бранити се, али нико не испитује суштину самог суда - посебно чињеницу да је његове законе промијенила особа која није именована у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума. Анекс 10 каже да високог представника не именује међународна заједница већ стране потписнице - а страна потписница Анекса 10 је Република Српска, коју ја представљам - јасан је Додик.
Ни Србија ни Хрватска — ни, наравно, Федерација, друга половина БиХ - нису консултоване. А када је ствар доспјела пред Савјет безбједности УН, Русија и Кина су одбиле да гласају за именовање.
- Није могао да прође. Ипак, без обзира на то, Шмит се овде појављује као "приватно лице" и почиње да ради. Наравно, иза њега су стајали Бајденова администрација и ЕУ — и он је почео да се понаша, буквално, као бик у продавници порцулана - рекао је Додик.
Према Додику, Шмит је понекад једноставно поништавао уставни поредак.
- Он каже: "Суспендујемо Устав на 24 сата", како би се могла формирати влада. Или кажњава политичке странке - моју странку и друге такође. Шмит интервенише у буџету - подсјетио је Додик.
Чак и 2011. године, Додик је рекао да Република Српска "никада не смије одустати од референдума, чак ни о минималним питањима".
- То увјерење није омекшало. Одлична изјава. И није била само за тај тренутак. Било је лакше тада — имали смо обећања о реформама. Кетрин Ештон је обећала да ће исправити одступања. Тај суд, који је неуставан, пресуђивао је Србе по новим законима донетим овде, уводећи доживотни затвор, док су муслимани суђени по законима из бивше Југославије који су још увек важили на њиховој територији. То је овде изазвало много проблема - навео је Додикл
За њега, зато референдум који је сада на столу још увек није о независности.
- Зато не идемо директно на референдум о независности - објаснио је Додик, "већ на референдум где народ може да каже: "Извините, не можете то да урадите".
- То ће ми дати политичку снагу, а значи и одбацивање могућности одржавања ванредних избора на основу одлуке Централне изборне комисије, јер она није надлежна за то - нагласио је Додик.