Дефицит наставног кадра у Српској; Тражи се више од 330 наставника и професора (ВИДЕО)
У посљедња два мјесеца, око 250 захтјева школских установа, за конкурсе на радна мјеста, стигло је на адресу Завода за запошљавање Републике Српске.
- Ту је највише професора разредне наставе - 74, 41 васпитач у предшколским установама, професора разредне наставе 19, наставника српског језика и књижевности 18, као и 12 професора физике - рекао је Дамјан Шкипина, директор Завода за запошљавање.
Иако се према конкурсима тражи 330 наставника, у пракси то изгледа другачије, јер нису сви конкурси за наставнике у основним школама расписани за пуно радно вријеме.
- Имате 11 конкурса, међутим када саберете све часове, већина је часова на одређено вријеме, часови и замјене и немате ни један конкурс да имате пуно радно мјесто на неодређено, и тако је за већину предмета... У принципу нису то пуна радна мјеста - навео је Мирослав Попржен, предсједника Актива директора Основних школа.
Многи наставници пуну норму, а тако и пуну плату, остварују радећи у чак четири школе.
Из Министарства просвјете, у писаном одговору наводе, да прије расписивања конкурса, школе прераспоређују постојећи кадар, управо због попуњавања норме, а да се конкурс расписује само ако нема расположивог кадра за прерасподјелу.
- У неким срединама, због смањеног броја ученика, долази до појаве технолошког вишка радника, док се у неким срединама због повећаног броја уписаних ученика јавља потреба за новим кадровима. Зато се веома често ангажују радници на одређено вријеме на једну школску годину, да не би дошло до стварања новог технолошког вишка радника, па се у овом периоду због тога, пред почетак нове школске године, расписују конкурси за пријем радника у школама - појашњавају из Министарства просвјете и културе Српске.
Међутим, школе муку муче са дефицитарним кадровима попут професора физике и математике.
- Нисам сигуран, али мислим да на Бироу немате ни једног професора физике у цијелој Републици Српској. То је најдефицитарније занимање у основним школама, али и у средњим - додао је Попржен.
Из Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање - податак да је у првом уписном року за наредну академску годину забиљежено повећање броја уписаних студената на студијске програме које образују наставнички кадар.
- Министарство на основу листе дефицитарних занимања, која се доноси за сваку академску годину, а међу којима се налазе и студијски програми који образују наставничке кадрове - српски језик и књижевност, физика, математика, математика и информатика, математика и физика, филозофија, историја, историја и археологија и географија (наставни смјер), стимулише упис на наведене студијске програме тако што додјељује стипендије студентима који се одлуче да упишу и студирају на неком од дефицитарних студијских програма - стоји у саопштењу Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске.
Из Синдиката образовања кажу да се помаци могу направити стимулацијом за дефицитарна занимања, али и већом платом наставника и поштовањем достојанства просвјетног радника.
- Вјерујем да ће неко ко је надлежан у тим стварима разумјети потребу да нам треба инжењера, професора, педагога, психолога и све оно што је дефицитарно и што видимо да тржиште рада тј. наше школе могу прихватити као запослене. Треба их стимулисати на неки начин, на много начина - казао је Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања науке и културе.
Сви наши саговорници сагласни су у једном - да они образују дјецу и младе и да ту не смије бити промашаја.
Зато им треба подршка система и друштва.