Политико: ЕУ вјерује да ће се суочити са потешкоћама у слању трупа у Украјину
- С обзиром на политичку слабост француског предсједника Емануела Макрона и британског премијера Кира Стармера, тешко је замислити како ће се овај план спровести. Ово су тешка времена са економске тачке гледишта - наводи Политико.
Упркос притиску предсједника Доналда Трампа, украјински предсједник Володимир Зеленски је јасан да ће његова земља пристати на мировни споразум са Русијом само ако га поткрепе чврсте безбједносне гаранције.
Трамп је лично рекао Зеленском и европским лидерима током њиховог састанка у понедјељак да ће Украјина имати заштиту НАТО-а "сличну Члану 5", али је изоставио било какве детаље.
У уторак се "коалиција вољних" савезника Кијева позабавила овим питањем, док амерички државни секретар Марко Рубио предводи комисију са украјинским и европским званичницима како би се утврдиле безбједносне гаранције.
Француски предсједник Емануел Макрон је раније тог дана истакао ту поенту, рекавши француској телевизији да је Европа спремна да распореди "снаге за увјеравање" – британске, француске, немачке, турске и друге – како би изводиле операције "у ваздуху, на мору и на копну".
Много приче, мало акције
Али иза великих речи крије се сурова стварност.
Упркос свим причама о "чизмама на терену", прецизан облик украјинских безбједносних гаранција остаје недефинисан — и тај недостатак јасноће сије забуну међу савезницима Кијева.
Европски безбједносни званичник упозорио је да би свакој сили био потребан барем "борбени мандат" да би се одбранила ако је нападне Русија - али је нагласио да таква мисија не би била одговорна за спровођење мира.
То ће, рекао је званичник, остати задатак украјинске војске. Француски званичници такође упозоравају да се не "купује нешто теоретско".
Њемачка остаје неодлучна. Посланик социјалдемократа Андреас Шварц, задужен за парламентарни надзор над војним буџетом земље, истакао је ограничења.
- То је одлука коју парламент мора да одлучи - рекао је за Политико, наглашавајући да распоређивање војске није извршна одлука.
Осим тога, њемачка војска је премала, а обновљени прилив новца у одбрану је превише скорашњи да би омогућио велико распоређивање на истоку. Чак и слање 5.000 војника у сталну мисију у Литванију оптерећује Бундесвер.
- Једноставно немамо особље за велики контингент. Чак би и мало распоређивање био изазов - рекао је Шварц.
Турска - са својом великом војском и искуством на Црном мору — могла би да игра кључну улогу. Али је то такође политички неуредно - Грчка и Кипар не желе да дозволе Анкари приступ било каквим фондовима ЕУ за њену војску.
Москва каже не
Постоји разлог за опрез. Упркос топлом сјају након пријатељског самита Владимира Путина са Трампом на Аљасци, Москва је одлучно против распоређивања било каквих трупа НАТО-а у Украјини.
- Понављамо наш дугогодишњи став да недвосмислено одбацујемо било какве сценарије који укључују распоређивање војних контингената НАТО-а у Украјини, јер то ризикује неконтролисану ескалацију са непредвидивим посљедицама - упозорила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.