Историја записана у мотивима "Змијањског веза"

Аутор и продуцент серијала Александра Митрић Штифанић рекла је Срни да је овај серијал сниман током прошле и ове године у Бањалуци, Београду, Меленцима, Зрењанину и Инђији, те да истражује, између осталог, колико су млади данас заинтересовани да наставе мисију очувања традиције и да ли могу да препознају њене вриједности.
Серијал чине двије епизоде у трајању од 35 минута: "Златовез – злата вриједан" и "Змијањски вез – чувар традиције", које ће бити емитоване на Радио-телевизији Републике Српске сутра у 10.55 часова.
"Змијањски вез", како је навела, садржи снажну симболику која се преноси генерацијама, те промовише креативност, а серијал показује како се кроз вез повезује народно умјетничко стваралаштво Републике Српске и Србије.
Она је истакла да је циљ серијала очување културне баштине и традиције српског народа, националног идентитета, те популаризација српске умјетности и културе.
Штифанићева напомиње да традиционална умјетност у садашњем времену савремених технолошких достигнућа све чешће и брже ишчезава и да је мало младих који се опредјељују да његују ове умјетничке вриједности јер сматрају да увелико припадају прошлости.
- Међутим, ипак, има изузетака. Ти ријетки изузеци чувају традицију, културну баштину српског народа, дух древних времена и српску историју. Њихове приче ће у овом серијалу послати значајну поруку за младе и будуће генерације и остати значајан архивски документ - истакла је Штифанићева.
Овај серијал, чије је снимање подржало Министарство информисања и телекомуникација Србије, надовезује се на претходно реализоване у продукцији "Форум театра" из Источног Сарајева - "Азбука старих заната", "Златне руке", "Огледало традиције" и "Чуваре традиције".
Плаве нити на бијелом платну основа су овога веза, који представља посебну технику коју су практиковале жене на Змијању, висоравни поред Бањалуке и користи се за украшавање женске одјеће и предмета у домаћинствима.
"Змијањски вез" је 2014. године уврштен на репрезентативну Унескову листу нематеријалног културног насљеђа и тако је постао свјетско културно добро.
