Граорац-Носовић: Од новог премијера тражићемо повећање пензија и инвалиднина; Приоритет тражење несталих (ВИДЕО)
- Та повећања треба да буду у складу са трошковима живота. Обећања да ће тако бити имамо још од претходног премијера. У питању је старија полупација која доста средстава трошли на личење. Постоје и друге ствари које се морају рјешавати, и то стамбено збрињавање које је на чекању од 2019. године. Још има општина која чекају неповратна средства за ове намјене а да не говоримо о изградњи стамбених јединица - рекла је Граорац.
Као важан проблем који је мора ријешти јесте и убрзање процеса тражења несталих који је и даље је на чекању, већ 17 година, од како је формиран Институт за тражење несталих БиХ.
- То је нешто на шта посебно морамо ставити акценат. Данас имамо родитеље од преко 70 година и ако пронађемо њихову дјецу неће их имати ко сахранити. Од институција на нивоу БиХ не можемо очекивати ништа. Затим питање запошљавања, још увијек преко 1.500 дјеце погинулих бораца тражи посао и даље су на Зваоду на запошљавање. Свима нам то стоји на леђима. 30 година је прошло од завршетка рата а многи су и даље без посла - навела је Граорац.
Здравствена заштита, брига о старијим и болесним је нешто за шта очекујемо подршку од нове Владе, напоменула је она.
- И не мање важно јесте да његујемо и преносимо културу сјећања, да жртва коју су поднијели наши очеви и браћа не буде заборављена - нагласила је Граорац.
Већа права на консултацијама код мандатара Минића тражиће и логораши, каже Анђелко Носовић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.
Он истиче да су логораши персонификација највећег страдања у рату, али и послије рата.
- Једино логораши немају ништа ријешено по питању статуса. Ако смо ми још прије рата а онда посебно у рату затварани, прогањани, а нисмо никакву сатисфакцију добили онда је то срамота овога друштва. Како објаснити човјеку да нема ништа а био је логору. Ми не тражимо стамбено збрињавање нити запослење, тражимо да се лијечимо - рекао је Носовић који је навео да су то отворена питања која се морају законски рјешават јер је ово посљедња шанса да се нешто уради за ту популацију.
Представници организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата напомињу и да је сарадња са претходним премијером била добра, позивани су на све раговоре који су се тицали њихових права. У неким стварима су испоштовани а неке теме су кажу тек започели.