Спасојевић: Све већи проблем нелегална градња објеката на јавном водном добру
Спасојевић је указао да нелегална градња објеката на јавном водном добру представља све већи проблем и доноси бројне негативне посљедице по животну средину, екосистем и безбједност становништва, јер јавно водно добро представља изузетно значајан ресурс за Републику Српску, с обзиром да обухвата ријеке, језера, изворе и друге водне површине које су од општег интереса за друштво.
- Овај проблем је посебно видљив у средњем току ријеке Дрине гдје је примијетна експанзија нелегалних стамбених и пословних објеката, посебно на подручју Зворничког и Вишеградског језера гдје постоје чак и цијела нелегална викенд насеља, као и на Врбасу, Уни, Сани и другим водотоковима у Републици Српској - рекао је Спасојевић.
Он је објаснио да су нелегални објекти све грађевине изграђене без потребних дозвола или су на други начин у супротности са позитивно-правним прописима Републике Српске.
- Нелегални објекти на јавном водном добру представљају додатни проблем с обзиром да је то земљиште, према важећем Закону о водама Републике Српске, у искључивом власништву Републике Српске и на њему нису дозвољени захвати и градња, осим за активности наведене у члану 13 Закона о водама, као што су изградња јавне инфраструктуре, објеката намијењених заштити људи и имовине, те рекреациони, спортски и туристички објекти по посебно спроведеној просторно-планској процедури - рекао је Спасојевић.
Он је указао да нелегална градња на водном добру има вишеструке негативне посљедице, јер, прије свега, долази до угрожавања водних ресурса који су кључни за снабдијевање становништва и пољопривреде, деградира се животна средина и смањује биоразноликост, што негативно утиче на квалитет живота локалног становништва, с обзиром да такви објекти у већини случајева немају урађен канализациони систем усљед чега отпадне воде завршавају директно у ријекама и језерима.
Спасојевић је навео и да такви објекти потенцијално могу довести до оштећења корита ријека, нарушавања природног тока и додатног подизања нивоа вода у периодима високих водостаја, чиме се повећава и ризик од поплава.
Према његовим ријечима, у Републици Српској, осим Закона о водама, коришћење, заштиту и градњу објеката на јавном водном добру регулишу још и Закон о уређењу простора и грађењу Републике Српске и Закон о стварним правима Републике Српске.
- Иако Закон о водама оставља могућност да се на парцели или дијелу парцеле на којој је изграђен објекат изгуби статус јавног водног добра, уколико је она постала трајно непотребна за интегрално управљање водама /на примјер старо корито водотока које више није у функцији након завршених радова регулације и слично/, могу се створити услови за откуп тих парцела и легализацију објеката, треба напоменути да се овдје не ради о тим ситуацијама које су, такође, честе у пракси, већ о објектима изграђеним без обавјештавања јавних органа и без прибављених адекватних сагласности и дозвола - рекао је Спасојевић.
Имајући у виду да је ријеч о стотинама објеката, истакао је Спасојевић, први корак ка рјешавању овог проблема јесте евидентирање свих нелегалних објеката изграђених на јавном водном добру и евентуално успостављање јединственог регистра са дигиталним мапама и одговорајућим катастарским подлогама.
- Јавна установа "Воде Српске" донијела је одлуку да се изврши идентификација и евидентирање свих нелегалних објеката на јавном водном добру, те ће се као први корак извршити евидентирање нелегалних објеката у средњем току Дрине, од границе са Федерацијом БиХ у Новом Горажду до хидроелектране у Зворнику - навео је Спасојевић.
Према његовим ријечима, након завршетка прве фазе, "Воде Српске" упутиће свеобухватну информацију Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, те Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, са приједлозима рјешења овог друштвеног проблема који се већ дуже дешава на јавном водном добру широм Републике Српске.