Мађарска тужила ЕУ због коришћења замрзнуте руске имовине за војну помоћ Украјини
Тужба је поднијета 11. јула 2025. године, а Европски суд је 25. августа објавио да је примио предмет, чиме је поступак званично покренут, преноси данас мађарски портал Портфолио.
Спорна одлука Савјета ЕУ из маја 2024. године предвиђа да се 99,7 одсто нето прихода оствареног управљањем замрзнутим средствима руске централне банке усмјери у фонд ЕПФ, из којег се Украјини испоручују оружје, муниција и друга војна помоћ.
Мађарска оспорава законитост овог потеза тврдећи да није учествовала у гласању, јер је означена као "држава која не доприноси", чиме јој је ускраћено право одлучивања, као и да је одлука донијета без потребних одобрења и да су повређена основна правила одлучивања у ЕУ, а записници не одражавају стварни ток догађаја.
У земљама ЕУ замрзнуто је око 200 милијарди евра руске имовине, прије свега у белгијској финансијској институцији "Euroclear".
Приходи од камата и инвестиција на та средства процењују се на 3 до 5 милијарди евра годишње, а тај новац се користи за помоћ Украјини, без додатног оптерећења националних буџета чланица.
Спор долази након што је Мађарска више пута користила право вета како би блокирала финансијску и војну подршку Украјини.
Као одговор, већина чланица ЕУ почела је да тражи правне начине да заобиђе Будимпешту, сматрајући да се не ради о новим буџетским издацима, већ о расподјели већ постојећих средстава.
Поступак пред судом може трајати годинама, јер прво слиједи писана фаза, затим могуће мишљење независног правног савјетника (тзв. генералног адвоката), па јавна расправа и коначно пресуда, наводи мађарски портал.
У међувремену, одлука остаје на снази, а новац ће се и даље користити за помоћ Украјини – осим ако суд не наложи привремену меру обуставе извршења.
Механизам је у међувремену модификован тако да се сада део средстава користи и за цивилне и хуманитарне сврхе, а не искључиво за војну помоћ.