Боцан-Харченко: Запад изазвао кризу у Српској и на КиМ; Русија неће остати по страни
- Да, у овом случају сматрам да је тако - одговорио је Боцан-Харченко на питање да ли временско поклапање протеста у Србији и политичке кризе у сусједној Републици Српској није само случајност.
Боцан-Харченко је истакао да, учествујући у преговорима о рјешавању више криза на простору бивше Југославије, одлично зна и може поново да потврди да "Запад тежи повезивању различитих процеса у регионалном контексту".
- У овом случају, ријеч је о покушају уклањања предсједника Вучића са политичке сцене и његовог удаљавања са власти, као и српске владе. Да би се то постигло, потребно је наметнути максималан терет овом руководству, терет који би био превелик за Вучића. А такав терет, уз унутрашњу нестабилност, могу представљати све већи проблеми у Републици Српској - навео је Боцан-Харченко.
Он је истакао да ситуација око председника Републике Српске Милорада Додика такође утиче на позицију Александра Вучића.
- Стварање проблема и на КиМ, конкретно на сјеверу Косова у српским срединама, се такође може примијетити. Видимо активирање приштинског режима, који сада значајно расте, и одлучно повећава притисак на косовске Србе у сјеверном дијелу покрајине. Та ситуација, према мишљењу Запада, и то је заиста тако, ствара веома тешке оквире и озбиљан изазов за Београд - оцијенио је амбасадор.
Он је додао да Вучић не намјерава да се одрекне подршке Републици Српској нити да призна тзв. Косово, што Запад од њега захтијева.
- Вучић се руководи, другачије се не смије, интересима сарадње Србије са Републиком Српском и подршком коју јој Београд пружа. Он се ефикасно одупире оваквим покушајима притиска. Могуће је да је постојала нека врста синхронизације различитих криза, како би се све дешавало у исто вријеме - закључио је руски амбасадор.
Русија неће остати по страни
Боцан-Харченко је поручио да Русија неће остати по страни од дешавања у Републици Српској.
У периоду од 2009. до 2014. године Боцан-Харченко био је амбасадор Русије у БиХ, а прије тога је обављао функцију специјалног представника министра иностраних послова РФ за Балкан.
- Русија, као стална чланица Савјта безбједности УН, не остаје по страни дешавања у Републици Српској и БиХ у цјелини. Питање примјене Дејтонског споразума је стална тема. То је питање које се налази на дневном реду Савјета безбједности. Због тога је то заиста кључан фактор у обезбјеђивању стабилности у Републици Српској и у БиХ - нагласио је руски амбасадор.
Напоменуо је да је још прерано говорити о међунационалном помирењу на Балкану, јер се и даље осећају међусобна мржња и непријатељство.
- Рат у БиХ је ипак био недавно. Не баш сасвим скоро, али могу да кажем да се још не може говорити о примирју. Та мржња, националне несугласице, непријатељство – све се то и даље осјећа. Још није наступила фаза у којој се заиста може говорити о некој међунационалној слози и миру. Апсолутно је прерано за такве изјаве. И генерално, када је ријеч о Балкану, нажалост, прерано је говорити о томе - поручио је Боцан-Харченко.
Сарадња Србије и Кине
Осим тога, он је истакао и да сарадња Србије са Кином изазива незадовољство у Бриселу.
- Да, послије Русије, одмах иде и Кина - рекао је амбасадор, одговарајући на питање да ли сарадња Београда и Пекинга такође буди негодовање у европским круговима.
Раније је истицао да би управо Брисел могао стајати иза вишемјесечних протеста против председника Вучића и да би више волио да на челу Србије види себи послушнијег политичара.
Боцан-Харченко је истакао да је Бриселу још непријатнија сарадња Београда са Москвом, јер она подразумијева одбијање Србије да се прикључи било каквим антируским санкцијама.
- У овим правцима (у економским односима са Русијом и Кином) много тога се ради - подвукао је амбасадор.
Подсјетимо, предсједник Србије Александар Вучић је недавно саопштио да је у понедјељак разговарао са амбасадором Кине Ли Мингом о очекиваном сусрету са председником Си Ђинпингом током предстојеће посјете Кини. Си је претходно позвао Вучића у Пекинг почетком септембра на обиљежавање 80. годишњице од побједе кинеског народа над јапанском агресијом у Другом светском рату.