Линта: Нема нормализације без расвјетљавања судбине свих несталих лица у региону
У саопштењу Савеза Срба из региона наводи се да је Линта истакао два разлога због који се наставља са опструкцијом рјешавања питања несталих Срба.
- Прво, био би доведен у питање лажни мит о српској агресији на Хрватску и БиХ и агресији над Албанцима на Косову и Метохији. Друго, поставило би се питање звог чега се не процесуирају масовни ратни злочини над Србима - рекао је Линта.
Он је подсјетио на податке Међународног комитета Црвеног крста који показују да се на подручју бивше Југославије трага за још близу 10.000 несталих лица од чега су више од једне трећине Срби.
- Више од 4.000 посмртних остатака је ексхумирано али још није идентификовано, од којих је око 3.000 у БиХ, око 900 у Хрватској и око 300 на КиМ јер не постоји политичка воља у Загребу, Сарајеву и Приштини. На подручју Хрватске има више десетина познатих гробних мјеста са више од 200 посмртних остатка Срба. Међутим власти у Загребу одбијају да их ексхумирају, идентификују и предају породицама жртава - рекао је Линта.
Додао је да се у Хрватској води као нестало још 1.500 Срба, али постоји основана сумња да је број значајно већи због тога што постоје бројни случајеви да су читаве породице убијене као и проблеми везани за пријављивање код Међународног комитета Црвеног крста због посебних услова.
- На подручју БиХ Институт за нестала лица у Сарајеву од свог оснивања 2008. године блокира тражење, ексхумацију и идентификацију посмртних остатка Срба. Република Српска трага за више од 1.600 несталих Срба - рекао је Линта.
Указао је да се и даље води као нестало 570 Срба и неалбанаца на простору АП Косово и Метохија.
- На подручју Косова Аљбин Курти блокира рад Радне групе за нестала лица Београда и Приштине јер косовска власт не жели да говори о српским жртвама и негира злочине које је починила тзв. ОВК - рекао је Линта.
Истакао је да велику одговорност сноси и међународна заједница, јер нема политичке воље да се изврши притисак на Сарајево, Загреб и Приштину.
- Није могућа истинска нормализација на простору бивше Југославије без расвјетљавања судбине свих несталих лица у региону, кажњавања оних који су чинили бруталне злочине без обзира на националну припадност и једнаког поштовања свих жртава. Србија треба да коначно донесе закон о несталим лицима с циљем да се рјеши питање права породица несталих, да Тужилаштво за ратне злочине у Београду процесуира одговорне за злочине над Србима, као и да на плански начин изгради културу сјећања на страдање нашег народа - рекао је Линта.
Додао је да плански начин изградње културе сјећања на страдање нашег народа подразумијева, прије свега, оснивање посебне државне институције, односно Меморијалног центра српских жртава на подручју бивше Југославије.
- Меморијални центар би, између осталог, имао задатак да у сарадњи на удружењима несталих лица организује ван граница Србије током читаве године изложбе, приказивање документарних филмова, конференције и састанке с циљем да се међународна јавност упозна са истином о масовном страдању нашег народа, као и опструкцијом у рјешавању овог хуманитарног питања - наводи Линта.