Марић: Хоће ли нам Шмит и Сарајево ускоро бирати и патријарха?
Колумну преносимо у цијелости:
Гласовима неколико стотина муслимана. Који не живе у Републици Српској. Бруталним кршењем Дејтонског споразума и Устава БиХ.
Већ двије деценије надгласавањем Хрвата, гажењем њиховог права да сами слободно бирају своје представнике, муслимани бирају лажног хрватског члана Председништва БиХ. Сада покушавају да на исти начин изаберу и предсједника Републике Српске.
Изјава предсједнице ЦИК БиХ Ирене Хаџиабдић да ће за избор предсједника Републике Српске бити довољно и ако се гласање обави само на 48 бирачких мјеста у Федерацији БиХ, односно да гласање у Републици Српској није неопходно, је још једна потврда да је ЦИК продужена батина у рукама лажног високог представника и званичног Сарајева.
Политички прогон Милорада Додика и Ненада Стевандића, предсједника Народне скупштине Републике Српске, судски прогон предсједника Републике Српске, судска пресуда којом је Додику забрањено да се шест година бави политиком, одлука ЦИК да одузме мандат предсједнику Републике Српске и распише изборе, и изјава предсједнице ЦИК нису ништа друго до организовани, систематски, обрачун са српским народом и Републиком Српском.
Уз брутално кршење Устава БиХ, Дејтонског споразума, бројних међународних конвенција и општеприхваћених цивилизацијских стандарда. Крајњи циљ тог терора јесте одузимање суверенитета српском народу у БиХ, укидање Републике Српске или бар њено претварање у послушни протекторат Сарајева и његових западних покровитеља. Тај терор се плански спроводи паралелно са терором над Србима на КиМ, чијој најачој политичкој странци Српској листи се покушава оспорити право да учествује на предстојећим локалним изборима и вишемјесечним покушајима да се власт у Републици Србији сруши уличним насиљем.
Прије три деценије српском народу у БиХ је наметнут рат, са циљем да буде претворен у националну мањину. Од рата до данас изложен је самовољи и терору високих представника, који су Републици Српској отели 83 надлежности које јој припадају по мировном споразуму потписаном 1995. године у Паризу. Сада се Србима у Српској онемогућава да бирају своје државне органе.
Намеће се питање, шта је сљедеће, гдје је крај? Припајање Брчког Федерацији БиХ? Проглашење посебне православне цркве у БиХ? Или ће се задовољити само тиме да већ постојећој СПЦ бирају "босанског" патријарха?
Срби, али и Хрвати и муслимани, имају право да се о свим важним питањима садашњости и будућности Републике Српске и БиХ изјашњавају и на референдуму. Због тога је одлука Народне скупштине Републике Српске да распише референдум, који ће бити одржан 25. октобра, са питањем да ли се слажу да су ријеч, самовоља и сујета њемачког грађанина Кристијана Шмита, важније од Дејтонског споразума, Устава БиХ, права и слободне воље српског народа у Републици Српској, потпуно оправдана, легална и легитимна.
Срби и муслимани у БиХ су један род. Браћа. Која треба да живе заједно и у миру. И чије будуће генерације треба да живе заједно и у миру. Хајдучија са којом се званично Сарајево и Запад од завршетка посљедњег рата обрачунавају са Републиком Српском, а чији врхунац је обрачун са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и садашњим руководством Републике Српске, има за циљ да то онемогући. Па таман то БиХ и њене измучене народе коштало нових трагедија и ратова.