Инфлација, раст цијена и трошкови живота - питања која муче грађане Хрватске
Истраживање Евробарометра спроведено је у мају ове године у свих 27 чланица по налогу Европског парламента, а резултат је показао и да највише хрватских грађана, 49 одсто, као главну корист од чланства у ЕУ наводи нове могућности за рад.
Да ЕУ доприноси економском расту у Хрватској сматра 32 одсто грађана. Исти постотак сматра да ЕУ побољшава стандард живота људи, као и за тврдњу да доприноси одржавању мира и јачању безбједности.
На нивоу ЕУ, преноси Хина, редосљед је нешто другачије распоређен.
На првом мјесту, 37 одсто, је да ЕУ доприноси одржавању мира и јачању безбједности, слиједи са 36 одсто тврдња да чланство њихове земље побољшава сарадњу са осталим чланицама, а на трећем мјесту са 29 одсто да чланство доприноси економском расту њихове земље.
Највише испитаника у Хрватској, 55 одсто, сматра да је кључна тема којом би Европски парламнет требало да се позабави инфлација, раст цијена и трошкова живота, слиједи са 41 одсто подршка привреди и отварање нових радних мјеста, а на трећем са 31 одсто је борба против сиромаштва и социјалне искључености.
Просјечно у ЕУ, на првом је мјесту такође инфлација, раст цијена и трошкови живота, али у мањем постотку него у Хрватској, 41 одсто.
Преко половине, 58 одсто испитаника у Хрватској, сматра да ЕУ иде у добром смјеру, а да иде у лошем 33 одсто. Ту су Хрвати нешто оптимистичнији од просјека ЕУ, гдје их 42 одсто мисли да Унија иде у добром смјеру, а 43 одсто у лошем.
Преко половине испитаних у Хрватској, 61 одсто, сматра да ће им у наредних пет година животни стандард остати исти, 22 одсто мисли да ће се побољшати, а да ће се смањити очекује њих 16 одсто.
Што се тиче будућности ЕУ, 70 одсто анкетираних у Хрватској је оптимистично, док је на нивоу ЕУ постотак нешто нижи, 66 одсто.
Истраживање Евробарометра показује да 68 одсто испитаних грађана жели да ЕУ има већу улогу у заштити грађана у случају међународних криза и безбједносних ризика.
Велика већина испитаника (90 одсто) тражи од држава чланица да заједно одговоре на тренутне глобалне изазове.
Већина испитаних (77 одсто) вјерује да ЕУ треба више могућности за маневрисање у геополитичком окружењу које се брзо мијења, 37 одсто испитаника сматра да би Унија требало да се усредсреди на одбрану и безбједност, а 32 одсто на конкурентност, привреду и индустрију, како би ојачала свој положај у свијету.