Хрватска: Најсрећнији су они са високим платама и који раде у државним фирмама
У истраживању у којем је учествовало више од 3.000 грађана, портал се бавио утицајем образовања на срећу радника, али и плата, а од испитаних око 50 одсто их је рекло да се сматра срећнима, 34 одсто ни срећно ни несрећно, а 16 одсто је рекло да је несрећно.
Од срећних радника, 65 одсто је оних који су у самом врху по плати или у горњих 10 одсто примања. Међу несрећнима 28 одсто их је с најмањим платама, то јест у доњих 10 одсто плата, али их је и ту више срећних, око 40 одсто.
Међу онима у самом врху по заради, несрећних је готово четири пута мање него међу онима с најмањим платама.
Према врсти посла, у маркетингу, оглашавању и ПР-у је готово двије трећине испитаника или 64 одсто рекло да је срећно. Слиједе их колеге из подручја људских потенцијала (60 одсто), па радници у секторима осигурања, заштите и безбједности (59 одсто). У медицини и социјалној заштити срећних је 55 одсто, а слично је и у образовању и науци, 52 одсто, показало је истраживање.
С друге стране, најмање задовољних има у саобраћају и логистици, гдје је срећно само 40 одсто испитаника. Слиједи грађевина са 41 одсто, машинство и туризам и угоститељство са по 43 одсто.
Истраживање је показало и да су запослени у државним фирмама у просјеку задовољнији него они у приватним, па се њих 56 одсто сматра срећним, док тај постотак у приватним предузећима је 48 одсто.
Ипак, у државним фирмама истовремено има и више несрећних, 20 одсто, а у приватним је таквих мање, 17 одсто.
Истражено је и колико животна доб радника утиче на срећу и показало се да су људи најсрећнији у средњој старосној доби. Тако међу онима између 25 и 45 година, више од половине испитаника, 53 односно 52 одсто каже да су срећни или чак јако срећни.
Али, управо у тој доби, као и након 55. године, проналази се и највише оних који признају да су несрећни - њих 17 одсто.
Образовање је, наводи се, такође битно за срећу јер је највише задовољних међу онима са вишим степеном образовања, и то посебно магистри струке, којих је 55 одсто, док је несрећних 13 одсто.