Ђурић: Уколико Европа не заврши процес проширења, ризикује да постане тематски парк
- Да би наш континент повратио своје право мјесто на свјетској сцени, ми Европљани морамо прихватити цјелокупну визију уједињене Европе, а истинско јединство без Балкана није могуће - рекао је Ђурић у интервју за шпански лист "Мундо", током своје управо завршене званичне посјете Шпанији.
На питање шта мисли да се догодило па Србија више није фаворит да буде наредна земља-кандидат која ће се прикључити ЕУ, Ђурић је одговорио да Србија марљиво ради на спровођењу свих неопходних реформи, циљајући да заврши све законске измјене до краја 2026. године.
- Србија је привукла 65 одсто свих инвестиција у југоисточној Европи и, штавише, стабилизовала је своју макроекономску ситуацију до те мјере да смо смањили однос јавног дуга и БДП-а са 79 одсто на 45 одсто данас. Стога вјерујем да Србија може заиста допринијети европском економском расту, јер је наша годишња стопа раста знатно изнад европског просјека и не боримо се за чланство да бисмо добили више новца од Брисела - казао је Ђурић.
С друге стране, он вјерује да понекад постоје политички или идеолошки ставови у неким државама чланицама који утичу на темпо процеса приступања.
- Мислим да ако Европа не заврши процес проширења на свом континенту, ризикује да изгуби своју релевантност и, искрено, ризикује да постане и нека врста тематског парка гдје можете уживати у туризму и лијепо се провести - поручио је Ђурић.
На питање да ли мисли да је Србија у неповољном положају зато што се доживљава као блок заједно са остатком Западног Балкана, Ђурић је одговорио да Србија није себична у својим амбицијама и није против тога да се земље у региону придруже ЕУ.
- Али морам такође рећи да није добро за наш углед када чујемо да су неке друге земље напредније, на примЈер, у борби против корупције или у економији. Наш животни стандард је већ виши од стандарда најсиромашнијих земаља ЕУ, а функционисање наших институција, иако захтЈева много више напора, није лошије од било којег од њих. Дакле, то мора бити геополитичка одлука. Веома смо захвални шпанској влади и шпанском народу што подржавају визију уједињене Европе која укључује Балкан, јер ће то Европу учинити безбЈеднијим мЈестом - навео је Ђурић.
На питање које су се промјене на међународној сцени догодиле откад је, прије нешто више од годину дана, именован за српског шефа дипломатије, Ђурић је одговорио да живимо у времену великих глобалних превирања и кризе у погледу безбједности и међународних односа, која се само погоршала.
- То значи да министри спољних послова широм свијета имају задатак и дужност да раде на одговорном промовисању интереса својих земаља, не на рачун других, већ у сарадњи са њима - навео је Ђурић.
Додао је да је његов главни циљ током овог периода био да допринесе стабилности своје земље, покушавајући да створи окружење добросуседства са најближим сусједима.
- Имамо осам суседа, уз одржавање равнотеже између наших традиционалних савеза и пријатељстава са неким од највећих земаља свијета. У том контексту, морамо успијети да одржимо одличне односе са пет сталних чланица Савјета безбједности Уједињених нација и да Србију задржимо на мапи као земљу која је више него удвостручила величину свог БДП-а за мање од деценије и домаћин је изложбе Експо 2027 у Београду, која се нада да ће заиста промијенити слику наше земље - казао је Ђурић.
На питање који су главни изазови за њега, Ђурић је одговорио да многи изазови подразумијевају одржавање повољног, безбједног и одговарајућег окружења за напредак економије и додао да Србија тежи да одржи и националну и регионалну стабилност, да задржи своју независност и неутралност у унутрашњој и спољној политици, као и да економију стави у центар својих политика.
- Постигли смо значајан успјех у рјешавању демографских изазова нашег региона јер, као и други дијелови Европе, имамо старије становништво, са просјечном старошћу од 44 године. Штавише, створили смо специјализовану владину агенцију како бисмо вратили све оне милионе талентованих Срба расутих широм свијета. И, наравно, велики изазов за све земље, али посебно за оне у нашем региону, јесте гарантовање енергетске безбједности и обезбиједити задовољавање наших потреба - истакао је Ђурић.
На питање да ли га је изненадило то што је амерички предсједник Доналд Трамп увео Србији царине од 35 одсто, Ђурић је одговорио да држава активно сарађује са америчком администрацијом, како би ријешили питање царина, али, како каже, то није једини фокус односа са САД.
- Прије двије недјеље сам био у Вашингтону и имао сам одличан састанак са државним секретаром Марком Рубиом. Договорили смо се о дугорочном стратешком дијалогу између Србије и Сједињених Држава крајем ове године, поред тога што смо прошле године потписали споразум о стратешком партнерству у енергетском сектору. И радимо на питањима регионалне стабилности. Рекао бих да наш однос напредује и надамо се да ће се питање царина ријешити у истом духу. Србија извози услуге вредне милијарде у Сједињене Државе, које неће бити погођене тренутним царинама, али је важно решити и питање процента - навео је Ђурић.