Откупљено 70.000 тона пшенице
- Вјероватно одређени број произвођача има властита складишта и силосе - рекао је Лалић.
Он је додао да има и оних који се баве извозом пшенице, попут бијељинског "Новог Житопромета" који је откупио око 12.000 тона, од чега су извезли половину.
- Цијена откупа кретала се од 38 до 42 фенинга без ПДВ-а по килограму. Цијена је зависила од квалитета зрна и ишла је чак и до 49 фенинга по килограму - навео је Лалић.
Он је подсјетио да је пшеница ове године засијана на 24.000 хектара која су у систему премирања, те да је за то исплаћено 11,5 милиона КМ подстицаја.
Просјечан принос био је око шест тона по хектару, а квалитет добар.
- Најбоље би било када би се сва пшеница, посебно коју премира Министарство, искористила у млинско-пекарском сектору за брашно и хљеб. Тражили смо од млинско-пекарског сектора да се изјасне које сорте и параметри квалитета су за њих одговарајући да би откупили пшеницу. На тај начин желимо и произвођаче да усмјеримо коју сорту да засију да би имали сигуран пласман - истакао је Лалић.
Он је додао да Српска не производи довољно пшенице за своје потребе, јер се процјењује да је годишње потребно између 230.00 и 270.000 тона.
- Неке процјене су да имамо око 43.000 хектара под пшеницом, али нису сви у систему премирања, тако да наша годишња производња је близу 200.000 тона - нагласио је Лалић.
Он је подсјетио да подршка ресорног министарства износи 500 КМ по засијаном хектару и 80 КМ за дизел гориво.
- Од 2020. године закључно са овом годином исплатили смо близу 50 милиона КМ директне подршке за пшеницу, плус за дизел гориво око 2,5 милиона КМ годишње. То значи да смо око 60 милиона КМ дали директне подршке овом сектору, што није мало - рекао је Лалић.
Он је додао да су и капиталне инвестиције и занављање механизације умногоме помогле бржој и јефтинијој производњи пшенице.
- Прошлогодишња сјетва је била за 35 до 40 одсто јефтинија у односу на годину раније - рекао је Лалић.
Он је поновио апел пољопривредницима да искористе могућност бесплатне анализе земљишта коју у потпуности финансира ресорно министарство са око 150.000 КМ.
- Пољопривредни произвођач треба само да се пријави, долазе стручњаци и узму узорке земље, ураде анализу и дају препоруке шта је то што би требали да урадите на свом земљишту да му побољшате карактеристике - рекао је Лалић.