Гаравице 84 године касније - преносити истину новим нараштајима (ВИДЕО)
Убијање виђенијих Срба у Бихаћу и околини почело је одмах по доласку усташа у тај град почетком љета 1941. године. Највећи покољ десио се у Гаравицама, гдје су усташе, током 20-ак дана, убиле више од 12 хиљада српских цивила из Бихаћа, околних општина и Лике. Свједоци више нису међу нама, али њихова прича о данима када су читава села нестајала остала је забиљежена.
- Одвели су стрица, одвели су ђеда и мог оца. Којег год Србина су ухватили, вукли су га на Гаравице и у Гаравици су себи копали гробље и убијали су их - прича Љубица Ћорлокућ из Буковице код Бихаћа.
Чедо Бањац из Бара код Бихаћа, каже да је у то вријеме народ био превише наиван.
- То је наша држава нова, бићете заштићени, тако да људи повјерују, наивни су били. Друга група иде за њима. "Ајмо на Гаравице, мајко" Оружјем, маљем, предметима разним поубијај, па баци к‘о бијесне животиње - прича Бањац.
За потомке убијених, Гаравице нису само споменик, него рана пренесена с кољена на кољено. Приче потомака свједоче о боли која траје генерацијама. Нису поштеђени били ни старци.
- Ђед Перо је остао, старији човјек и баба Ружа рачунајучћи коме они требају. Ђед је изишао тамо да обиђе, наводно, коње наишао је камион, стао, њега покупио, и одвели су га доље - прича Рајко Атлагић из Врточе код Босанског Петровца.
Гаравице јесу највеће, али нису једино стратиште у Илинданском покољу. На подручју Бихаћа и околних општина евидентиране су стотине масовних гробница. У првом таласу страдали су мушкарци. У другом усташе, али и цивили, убијали су жене и дјецу по селима.
- 22. августа 1941. године десио се један од најмасовнијих покоља, страдања српског народа током Другог Свјетског рата на подрују Суве међе код Босанске Крупе када је у само једном дану страдало више од три хиљаде српских цивила - истакао је Драган Радовић, аутор документарног филма "Гаравице".
На простору НДХ, током Илинданског покоља, у геноциду је страдало неколико десетина хиљада Срба.
- Какви су били ефекти овог злочина, говори чињеница да је у бихаћкој регији Срби су чинили апсолутну већину са укупно око 59 одсто становништва прије рата да би дошли у ранг мањине након рата. У самом Бихаћу од око 20 хиљада Срба, који су ту живјели прије рата, остало је само неких осам хиљада - каже Драгослав Иилић историчар, Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Републике Српске.
Гаравице шапућу приче хиљада невино убијених. Њихова страдања остају дио колективног сјећања и идентитета. Чувајући успомену на њих, чувамо истину и достојанство.