БиХ међу земљама које се суочавају са великим минским проблемом
- То у суштини значи да у БиХ постоји велики број угрожених заједница које су суочене са проблемом заосталих мина и других експлозивних средстава - навео је Хорозовић за Срну.
Хорозовић је рекао да у 1.261 угроженој заједници у БиХ живи више од 93.000 становника, а у оперативној бази података БХМАК-а налазе се 8.544 активна минска записника, док је од почетка процеса деминирања очишћено 10.560 таквих подручја.
Према његовим ријечима, записници често не садрже довољно прецизне податке о локацији, облику и распореду мина, а додатне потешкоће представља и промијењена конфигурација терена.
- Недоступни записи, тешка идентификација преосталих минских поља која се налазе у брдско-планинским подручјима, те недостатак релевантних информација због протека времена, знатно отежавају идентификацију сумњивих подручја - навео је Хорозовић.
Он је указао да су од 1996. до краја јуна 2025. године деминери вратили на безбједно кориштење укупно 3.379 километара квадратних површине, при чему је пронађено и уништено 76.458 противпјешадијских мина, 8.841 противтенковска мина и 71.876 комада неексплодираних убојитих средстава.
- У протеклој години становништву су враћена 15,42 километра квадратна површине, а у првих шест мјесеци ове године 20 километара квадратних - навео је Хорозовић и додао да се тренутно активности деминирања спроводе на 43 сумњива подручја укупне површине од око 72 километра квадратна.
Одговарајући на питање о доношњу нове стратегије деминирања, с обзиром на то да постојећа истиче ове године, Хорозовић је рекао да је БиХ на 18. састанку земаља потписница Конвенције о забрани мина добила одобрење за продужење рока за испуњење обавеза до марта 2027. године, али да ће бити поднесен нови захтјев за продужење, будући да није реално очекивати да ће преосталих 802,57 километара квадратних бити очишћено у том року.
Према Хорозовићевим ријечима, окончање процеса деминирања зависи од више фактора - финансија, законске регулативе, људских ресурса и материјално-техничких капацитета.
Према Закону о деминирању у БиХ, средства за спровођење плана деминирања обезбјеђују се из донаторских фондова, буџета институција БиХ, ентитета и других извора.
- Деминирање је процес који ниједна земља, па ни БиХ, не може окончати без помоћи страних донатора и међународних институција. Нажалост, посљедњих година је евидентна смањена заинтересованост донатора због глобалне економске ситуације и прусмјеравања средстава на ратна жаришта - констатовао је Хорозовић.
Он је нагласио да је због тога неопходно интензивирати сарадњу са свим релевантним домаћим и међународним актерима, као и радити на повећању повјерења и свијести о проблему мина у БиХ.
- Важно је да се деминирање ослања и на домаће изворе финансирања, те да све институције, укључујући и локалне заједнице, имају већи степен ангажмана. Из буџета БиХ се финансира рад БХМАК-а и Оружаних снага БиХ, док ентитетске владе издвајају средства за активности цивилне заштите - појаснио је Хорозовић.
Он је подсјетио и да је на сједници Савјета министара 17. децембра 2024. године одобрен вишегодишњи пројекат суфинансирања деминирања у периоду од 2025. до 2027. године.
- Ово је први пут да се из буџета институција БиХ издвајају значајнија средства за процес деминирања, што показује одлучност да се убрза чишћење минских подручја - рекао је Хорозовић.
Према Стратегији противминског дјеловања БиХ за период 2025–2027, која је усвојена у априлу, планирано је да се сваке године врати по 75 километара квадратних сигурне површине.
Циљ је земља без мина, у којој ће цјелокупно становништво моћи да обавља све животне активности без опасности по властиту безбједност.
Укупна сумњива површина у БиХ износи 802,57 километара квадратних, од чега се 650,28 налази у Федерацији БиХ, а 152,29 у Републици Српској, док на територији Брчко дистрикта нема сумњивих подручја.