Сарајево ћути о злочину који је Додик спасио од заборава
- Захвални смо предсједнику Српске Милораду Додику јер је Гаравице спасио од заборава. Додик је човјек који је дао максимални допринос да се Гаравице обиљежавају како доликује стратишту за 12.000 Срба. Цијели српски народ сазнао је за Гаравице када је Додик ту дошао први пут 2017. године - истичу из Одбора.
Прије Додиковог ангажовања на обиљежавању Гаравица, додаје се, већина Срба није знала за злочин на Гаравицама.
- Додик је дао све од себе да Гаравице не падну у заборав. Хвала му. Потомци гаравичких новомученика су вјечно захвални Додику за његов труд и напор који је уложио да се Гаравице не забораве - поручују из Одбора.
У саопштењу Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ констатује се да у сарајевском јавном простору, нема мјеста како за страдање Срба у бихаћком крају, како оном из 1941. године у Гаравицама, тако ни за стотине убијених и 40.000 протјераних бихаћких Срба у посљедњем рату.
Уз подсјећање да је у два мјесеца 1941. године у Гаравицама ликвидирано 12.000 Срба у саопштењу се констатује да би да је убијено 12.000 птица неко упитао зашто, како, али да у сарајевској јавности нема мјеста за та питања када су у питању страдали Срби.
- Нема ни моралног осјећаја ни потребе да се то питање постави, а нема, нажалост, ни моралне одговорности да се онима који ова питања постављају омогући да се њихове ријечи могу чути - истичу из Одбора.
Наводе и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, одбрањеном на Филозофском факултету у Сарајеву, пише да "Гаравице представљају једно од највећих усташких стратишта у такозваној НДХ, али и једно од највећих у Европи у Другом свјетском рату".
- Само једно неће из Сарајева да кажу, неће да кажу су злочин на Гаравицама починили муслимани над Србима - истичу из Одбора наводећи да су муслиманске усташе давале обећања Србима да им се неће ништа десити, али су након тога на превару одведени из својих домова и звјерски убијени на Гаравицама.
У саопштењу Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ позивају се и на наводе из књиге Петра Радошевића "Петровац у Другом свјетском рату" којима аутор свједочи о усташкој превари, а потом мучењу и убиству Срба из овога краја.
Одбор наводи да масовно стратиште носи једно име - Гаравице, али да географски обухвата Гаравице, Карађорђево Село /данас Каменица/ и Церавце.
Како је прецизирано, у периоду од јула до средине октобра 1941. године муслиманске усташе су на Гаравицама поред Бихаћа убиле 12.000 Срба.
Гаравице, додаје се, нису биле логор у који су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање, смакнуће, о чему су муслиманске усташе водиле записнике.
Према записницима из 1941. године који се налазе у Архиву БиХ, убијани су мушкарци, од најмлађих до настаријих, наводе из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
Према једном од записника, најмлађа жртва био је Бошко Шошић из Српског Заложја који је имао 12 година, а најстарија жртва Милош Радић, стар 90 година. Записничар приликом ликвидације, наводе из Одбора, био је извјесни Јусуф Челебић.
- Свакодневно смо свједоци да се у сарајевским медијима емитују репортаже о страдањима Бошњака и Хрвата. Срба нема. Као да их никад није било. Као људи једноставно не можемо вјеровати да се потпуно игнорише жртва српског народа која је дата у Другом свјетском рату. Али, разумијемо и зашто Сарајево игнорише страдање Срба у Другом свјетском рату. Зато што су муслимани били савезници Сила осовине, и војно и морално подржавали Хитлерову Њемачку - закључује се у саопштењу Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.