Норвежани пред изборима – пољуљана љевица, раст МАГА покрета и бивши лидер НАТО-а у првом плану
Уочи избора, забиљежен је нагли раст подршке популистичкој десничарској Прогресивној партији, коју предводи Силви Листауг, а поједини аналитичари то називају "МАГА-фикацијом" норвешке политике (по узору на амерички МАГА покрет). У случају побједе деснице, Листауг би могла да постане премијерка.
Ипак, према истраживањима јавног мњења, највјероватнији сценарио је тјесна побједа центра-љевице, што значи наставак мањинске лабуристичке владе на челу са Јонасом Гаром Стереом, који је премијер од 2021. године, док би Јенс Столтенберг, бивши генерални секретар НАТО-а и један од најпопуларнијих политичара у земљи, обављао функцију министра финансија.
Ако Лабуристи побједе, суочиће се са мукотрпним преговорима са мањим лијевим партијама, посебно око питања улагања нафтног фонда у Израел, што је последњих недјеља изазвало велику пажњу и критике на рачун Столтенберга.
Новинарка и коментаторка листа ВГ, Шазија Маџид, рекла је да су ови избори "неочекивано узбудљиви" и далеко поларизованији него раније.
- Заиста су били права олуја са низом неочекиваних обрта. Норвежани чекају резултате са великим нестрпљењем - оцијенила је Маџид, назвавши их "преломним изборима".
Истиче и да класне и родне разлике – због којих многи млади мушкарци гласају за десницу – представљају "мобилизаторски фактор на оба политичка пола", уз оптужбе за лажи и дезинформације које долазе од лидера странака.
- За левичарске партије рат у Гази био је важна тема, нарочито за бираче мигрантског поријекла и младе - наводи новинарка, а преноси Гардијан.
Турбуленције на политичкој сцени
Конзервативна партија, међутим, изгубила је значајан дио подршке у корист Прогресивне партије, док су Зелени неочекивано добили више гласова.
Јоханес Берг, директор истраживања и главни истраживач Националног програма за изборна истраживања у Институту за друштвена истраживања, каже да су кључна питања на овим изборима били цијене хране и енергије, порези на богатство, здравство и, неуобичајено за Норвешку, трговинска политика са Сједињеним Америчким Државама.
- Прије годину дана изгледало је да ће Лабуристи изгубити изборе. Али фактори попут повратка Столтенберга и успјешног састанка премијера са Трампом у Бијелој кући о трговини преокренули су ситуацију. Превладава осећај да су добро одрадили посао у односима са САД - напомиње Берг.
Ипак, како истиче, подршка десници је такође у порасту.
- Изгледа да у норвешкој политици постоје два супротстављена тренда – један је десничарски талас, посебно међу младима, а други је подршка актуелној влади - закључује Берг.
Норвежани пред избором
Излазност у Норвешкој је традиционално висока – обично између 75 и 80 одсто – а ови избори бележе рекордан број раног гласања.
Петар Еге Лангсетер, доцент политичких наука на Универзитету у Ослу, каже да је Столтенбергов повратак у норвешку политику прошле зиме био кључан за Лабуристе.
- У свјетлу растућих међународних тензија послије избора Доналда Трампа, увођења тарифа и различитих сукоба, Столтенбергов повратак дочекан је с одобравањем и донео је Лабуристима изненадни скок од 10 процената у року од мјесец-два - наводи Лангестер.
Иако је кампања почела скандалом око улагања нафтног фонда у Израел и могућег кршења етичких смерница, Лангсетер не вјерује да ће то значајно утицати на исход.
- Најновија истраживања показују тјесну трку, са благом предношћу левице. Ипак, тешко је прогнозирати због великог броја већ датих гласова и осцилација у анкетама. Ако љевица побједи, најизгледнији сценарио је наставак мањинске лабуристичке владе уз парламентарну подршку мањих странака љевице - истиче Лангестер.
Резултати се очекују касно увече у понедјељак, а додатну неизвјесност доноси широко распрострањено тактичко гласање.
Хеннинг Финсерас, професор социологије и политике на Норвешком универзитету науке и технологије, тврди да ""оба блока имају странке које се крећу око цензуса од 4 одсто (Зелени на левици, а Хришћанска народна партија и Либерали на десници).
- То значи да ће исход избора зависити од тога ко успије да пређе праг. Та ситуација подстакла је тактичко гласање, што додатно повећава неизвјесност - објашњава Финсерас.