Први пут комерцијалне вакцине против варичела, ротавируса и пнеумококних инфекција
Вакцине су намијењене посебним групама становништва, али и свим онима који желе да се заштите од ових болести.
Епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српску Јелена Ђаковић Девић појашњава да се вакцине против варичела, ротавируса и пнеумококних инфекција могу примити само у Институту будући да нису у обавезном календару имунизације.
- Није планирано да се ове вакцине уводе у обавезни календар вакцинације нити је то пракса у осталим земљама - истакла је Девићева.
Она је навела да се вакцина против варичела даје у двије дозе и примјењује се код дјеце и одраслих.
Девићева је појаснила да се вакцина против ротавируса користи за вакцинацију дојенчади у доби од шесте до 32. седмице ради превенције гастроентеритиса узрокованог инфекцијом ротавирусом.
- Вакцина против пнеумококних инфекција углавном се даје у једној дози, зависно од претходног вакциналног и здравственог статуса особе - рекла је Девићева.
Она је додала да су набављене ограничене количине вакцина, као и да једна доза против варичеле и ротавируса кошта по 100 КМ, а против пнеумококних инфекција 90 КМ.
Из Института за јавно здравство појашњавају да су водене оспице веома заразна вирусна болест која се након инкубације у трајању од 10 до 21 дан манифестује повишеном тјелесном температуром, јаким сврабом и осипом.
Водене оспице се преносе капљичним путем, а компликације се могу јавити као секундарне кожне инфекције, али и као упала плућа, миокардитис, акутни артритис, рјеђе енцефалитис.
Из Института су објаснили да је ротавирусна инфекција главни узрок тешког акутног инфективног гастроентероколитиса код мале дјеце, од три до 15 мјесеци.
- Главни начин преноса ротавируса је фекално-орални пут, што првенствено значи контакт контаминираних руку и уста, мада се вирус може пренијети и преко прљавих површина и предмета, као што су играчке - навели су из Института.
Болест може бити веома тешка, с великим бројем течних столица, што доводи до дехидрације и поремећаја у равнотежи електролита, због чега је неопходна хоспитализација.
Из Института додају да пнеумококне инфекције изазива стрептококус пнеумоније, бактерија која се сматра најучесталијим узрочником упале плућа, али и менингитиса, те упале средњег уха и синуса.
Ове инфекције се преносе капљичним путем, након дужег и блиског контакта, углавном приликом боравка у затвореним и недовољно провјетреним просторијама. /крај/бв/бб