latinica  ћирилица
08/09/2025 |  12:40 ⇒ 12:42 | Аутор: СРНА

Алексић: НАТО да надокнади штету жртвама и очисти контаминирано подручје

НАТО ће бити тужен за надокнаду штете за сваког грађанина Републике Српске обољелог од канцера усљед кориштења осиромашеног уранијума током бомбардовања Српске 1995. године, рекао је адвокат из Ниша Срђан Алексић.
Срђан Алексић - Фото: СРНА
Срђан АлексићФото: СРНА

- Ми ћемо да покренемо поступке пред судовима у БиХ и Републици Српској за грађане који су оболели и тражићемо да НАТО пакт плати штету за сваког обољелог. Та могућност постоји – имамо судску праксу из Италије, гдје се накнаде крећу од 500.000 до два милиона евра - рекао је Алексић.

Алексић, чија канцеларија заступа грађане Србије обољеле од малигних болести као посљедице бомбардовања, каже да би НАТО морао да плати и лијечење грађана Србије и Републике Српске и очисти животну средину гдје је употребљавана муниција са осиромашеним уранијумом.

- За распадање осиромашеног уранијума потребно је 4,5 милијарди година. Што значи да је осиромашени уранијум који је бачен на Републику Српску и Србију остављен на вјечност. То је злочин не само против човјечности, то је злочин против Бога јер ће све сљедеће генерације имати проблем са осиромашеним уранијумом, ако се не предузме нешто и покуша да се очисти - рекао је Алексић.

Он је навео да је НАТО бацио више од двије тоне осиромашеног уранијума на подручје Хан Пијеска, Братунца и других мјеста у којима су живјели Срби, а посљедица тога је велики број обољелих.

Алексић истиче да од канцера умиру и оболијевају не само становници Републике Српске, већ и Федерације БиХ, те подсјећа да је први италијански војник из међународних снага, за кога је доказано да је добио канцер и умро од посљедица осиромашеног уранијума, био стациониран у бази у Сарајеву.

- Први спор против НАТО-а, који је водио мој колега Анђело Тартаља, адвокат из Италије, односи се на италијанског војника који је био стациониран у касарни "Маршал Тито" у Сарајеву. Он чак и није био на терену, него је радио као механичар и прао и чистио возила која су била на терену Републике Српске и Федерације БиХ, која су се враћала у њихове депое - каже Алесић за Срну.

Он је истакао да је предуслов да заступа оштећене у Републици Српској и ФБиХ да се, прије свега, уради анализа узорака биопсије грађана који су обољели или преминули од канцера.

- Када утврдимо шта је у његовом тијелу било у моменту када је добио канцер имаћемо отворен пут да покренемо поступак пред судом. Ако немамо биопсије не можемо напамет да покрећемо поступак и доказујемо оно што морамо да имамо прије свега кроз медицинску документацију - каже Алексић.

Он наводи да се узорци биопсије чувају 50 година послије смрти пацијента и да се узорци од живих могу послати Институту за нанотехнологију у Италију, гдје су рађене анализе за италијанске војнике, како би се утврдило да ли је канцер био посљедица осиромашеног уранијума.

Алексић је указао да је НАТО, по сопственом признању, бацио на Србију више од 15 тона осиромашеног уранијума, док процјене српских војних стручњака говоре о 35 тона.

- Посљедице у Србији су катастрофалне - 30.000 људи годишње оболи од канцера, а 15.000 премине - каже Алексић.

Он је навео да је 75 биопсија обољелих од канцера са територије цијеле Србије, показало да је у 72 велика количина осиромашеног уранијума и тешких метала, а у три прекомјерно или сто пута више тешких метала.

То, како објашњава, значи да је свих ових 75 људи у Србији обољело због излагања осиромашеном уранијуму.

У Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској у којем је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом и убијено 47 припадника Војске Републике Српске, као и најмање седам цивила, а рањено више од 100 војника и тешко повријеђен 21 цивил.

НАТО снаге су током шеснаест дана бомбардовања на територију Републике Српске избациле више од 1.000 бомби, међу којима и ракете типа "томахавк", укупне тежине око 10.000 тона експлозива.

Осим тога, кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, чије посљедице становништво осјећа и данас.