latinica  ћирилица
08/09/2025 |  20:44 ⇒ 22:27 | Аутор: РТРС

Три деценије од прогона Срба - Што су Кошаре за Србију то је Возућа за Српску (ВИДЕО)

Прошло је три деценије од једног од најтежих страдања српског народа у протеклом рату – прогона становништва из Возуће и долине ријеке Криваје.
Други угао - Фото: РТРС
Други угаоФото: РТРС

Десетог септембра 1995. године, након вишегодишње опсаде и жестоких борби, више од 7.600 Срба било је присиљено да напусти своја огњишта.

У операцији "Ураган", у којој је учествовало више од 23.000 војника такозване Армије БиХ и јединица "Ел муџахедин", спаљено је 30 српских села, док су бројни борци и цивили изгубили живот. За многима се и данас трага.

Оно што су Кошаре за Србију, то је Возућа за Републику Српску, поручили су саговорници у емисији "Други угао" која је емотована вечерас.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана, Зоран Благојевић присјетио се те 1995. године и жеље народа да брани своја огњишта и поред вишеструко бројнијег противника. 

- Када смо навече држали штаб и доносили одлуку, шта урадити ако знате да вас напада 23.000 људи, да ли је могуће да се одбраните ако је 10 на једног, није било дилеме, донијели смо одлуку – боримо се, хоћемо да одбранимо Возућу - рекао је Благојевић.

Испред Удружења ратних заробљеника "Вијенац" Возућа, Нинко Ђурић, каже да оно што су Кошаре за Србију, то је Возућа за Републику Српску. 

- Хероји Возуће су исписали и дали допринос исписивању једне од најсвјетлијих страница новије историје, а то је стварање Републике Српске. Четири године, борци и хероји су одолијевали вишеструко бројнијем непријетељу између два корпуса, из тузланскг и зеничког, па чак и из правца Сарајева у првом корпусу, који су такође држали положаје према Возућој - каже Ђурић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Данијел Егић истиче да је један од основних циљева овог министарства његовање културе сјећања, те да ће се на томе радити и у будућности. 

- Један од основних задатака министарства рада и борачко-инвалидске заштите јесте управо његовање културе сјећања и ми на томе радимо и радићемо. Ипак, морам да поновим, ми желимо, хоћемо, трудимо се, улажемо напор и новчана средства, али без обзира на то, нама је увијек потребна сарадња домаћег становништва и локалне заједнице - нагласио је Егић.