Отворен 92. Вуков сабор
Селаквић је навео да у мјере спадају подстицаји ћириличким издавачима, боља пореска политика по питању употребе ћирилице на државном нивоу и боља политика такси када је у питању употреба ћирилице на локалном нивоу, те бољи положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом.
- Борићемо се за посебне подстицаје ћириличким издавачима, за бољу пореску политику када је у питању употреба ћирилице на државном и бољу политику такси када је у питању употреба ћирилице на локалном нивоу. Борићемо се за повлашћени положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом, јер је национална фреквенција јавно добро. Борићемо се да није свеједно којим писмом пишемо и да знамо да ако ћирилицу не заштитимо ми, то умјесто нас неће учинити нико - поручио је Селаковић.
Он је подсјетио да је и на прошлогодишњем Вуковом сабору саопштио мјере на којима се радило у години за нама - откупу књига искључиво на ћирилици за потребе јавних библиотека, развоју ћириличких фонтова, набавци искључиво двоазбучних тастатура за све кориснике јавних средстава и јавну управу.
Селаковић је рекао и да је у Бајиној Башти ове године на Дан словенске писмености, светих Ћирила и Методија основан Музеј ћирилице, како каже, храм нашег писма који не само да чува ћирилицу као историјску старину, већ да је његује као нашу данашњицу, да је унапређује и промовише као нашу будућност.
Министар је додао да је раније донесен Закон о заштити српског језика у јавном простору и употреби ћирилице.
- Ипак, најважније је да ћирилица живи у нама, а нарочито у нашој дјеци. Да они који данас расту, знају да су слово и писмо снага, оно што је утемељио наш Свети Сава и оно што је обделавао наш Вук. То свима јесте, треба и мора да нам буде једини путоказ - истакао је Селаковић.
Он је у бесједи, између осталог, истакао особеност српског језика у ћириличног писма.
- Када помислимо да је свеједно, када помислимо да је наш језик само један међу многима, када помислимо то и за наше писмо, сјетимо се да смо ми по свој прилици више њихови него они наши. Да смо по њима тек своји - рекао је Селаковић.
Селаковић је додао да "не може бити свеједно оно што толикима смета, да морају и нама да кажу да је свеједно, јер није свеједно којим писмом пишемо, и није свеједно којим су писали наши преци и којим ће писати наша дјеца".
- Од тога да ли ћемо разумјети колико је ово важно, зависи много тога у нашој култури, а неко би рекао зависи све - закључио је Селаковић.