Источно Сарајево: Сјећање на жртве НАТО агресије (ВИДЕО)
На мјесном гробљу Грлица у општини Источна Илиџа служен је помен и положено цвијећа код споменика првим жртвама НАТО агресије у тадашњем Српском Сарајеву - брату и сестри Раденку и Радмили Галинац.
Страшно је када троје дјеце одгојите и изгубите у 15 дана, рекла је Мирјана Галинац мајка Раденка и Радмиле Галинац.
- Тешко ми је кад сам видјела шта се десило са мојом дјецом - рекла је Галинац.
Зора Вуковић, мајка Бориса Вуковића који је такође погинуо на војном релеју у Мркоњић Граду приликом НАТО агресије на Републику Српску, поручила је да се не смије заборавити ниједна жртва бомбардовања.
Вуковићева је рекла да јој је син био студент Електротехнике и да је с њим убијен још један младић када је НАТО авијација бомбардовала Козару и Мркоњић Град.
Она је додала да је то био посљедњи релеј који је бомбардовала НАТО авијација два дана пред прекид напада.
- Моја бол се не може описати. Син се хтио женити, довео је дјевојку која је била трудна и након његове погибије 1996. године родила је дјевојчицу - испричала је Вуковићева и додала да је њена унука израсла у дјевојку која је завршила стоматологију и запослила се.
Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац изјавио је да 10.000 тона експлозива које је НАТО сручио на простор Републике Српске говори о томе да је ова војно-политичка злочиначка организација имала потребу да уништи Републику Српску, као и о геноцидним намјерама према српском народу.
Кошарац је рекао да НАТО до данас није одустао од те намјере коју и даље испољава кроз малигне ставове, пријетње и позиве једне структуре из Сарајева за укључивање Алијансе у одређена питања.
НАТО снаге су током шеснаест дана бомбардовања на територију Републике Српске избациле више од 1.000 бомби, међу којима и ракете типа "томахавк", укупне тежине око 10.000 тона експлозива.
Осим тога, кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, чије посљедице становништво осјећа и данас.
Дан сјећања на жртве НАТО агресије прилика је да се подсјети на страдање цивила и војника, као и на чињеницу да за ове злочине нико до данас није одговарао, али и да се поручи да се култура памћења мора његовати као трајно упозорење будућим генерацијама.