latinica  ћирилица
09/09/2025 |  12:42 ⇒ 12:44 | Аутор: РТРС

Спасавање пчела "суперхраном": Откривен нови додатак исхрани који подстиче репродукцију колонија (ВИДЕО)

Нова студија коју је водио Универзитет у Оксфорду могла би да пружи исплативо и одрживо рјешење за борбу против разарајућег пада броја медоносних пчела. Утврђено је да вештачки додатак исхрани, дизајниран да обезбеди есенцијална једињења која се налазе у полену биљака, значајно побољшава репродукцију колонија. Резултати су данас објављени у часопису Nature.
Пчеле, илустрација (Фото: EPA/ACHILLEAS CHIRAS) -
Пчеле, илустрација (Фото: EPA/ACHILLEAS CHIRAS)

Климатске промјене и интензивирање пољопривреде све више лишавају медоносне пчеле цвјетне разноликости која им је потребна за напредовање. Полен, главна компонента њихове исхране, садржи специфичне липиде зване стероли неопходне за њихов развој. Пчелари све чешће хране своје пчеле вјештачким замјенама за полен због недовољне количине природног полена. Међутим, ови комерцијални додаци – направљени од протеинског брашна, шећера и уља – немају одговарајућа једињења стерола, што их чини нутритивно непотпуним.

У новој студији, спроведеној у сарадњи са Краљевском ботаничком баштом Кју, Универзитетом у Гриничу и Техничким универзитетом Данске, истраживачки тим је успио да синтетише квасац Yарроwиа липолyтица како би произвео прецизну мјешавину шест кључних стерола који су потребни пчелама.

Ово је затим укључено у исхрану којом су се храниле пчелиње колоније током тромјесечних испитивања храњења. Ова испитивања су се одвијала у затвореним стакленицима како би се осигурало да се пчеле хране само дијетама за третман.

Кључни налази:

До краја периода истраживања, колоније храњене квасцем обогаћеним стеролима одгајиле су до 15 пута више ларви до одрживе фазе лутке, у поређењу са колонијама храњеним контролним дијетама.

Колоније храњене обогаћеном дијетом имале су већу вјероватноћу да наставе да узгајају легло до краја тромјесечног периода, док су колоније на дијетама са недостатком стерола престале да производе легло након 90 дана.

Примјетно је да се профил стерола ларви у колонијама храњеним инжењерским квасцем подударао са профилом пронађеним у колонијама које се природно хране, што сугерише да пчеле селективно преносе само биолошки најважније стероле на своје младе.

Студија показује како се може искористити синтетичка биологија за рјешавање еколошких изазова у стварном свијету. Већина стерола полена које користе пчеле нису природно доступни у количинама које би се могле сакупљати у комерцијалним размјерама, што онемогућава стварање нутритивно комплетне хране која је замјена за полен.

Главни аутор, др Елинор Мур (Одјељење за биологију, Универзитет у Оксфорду у вријеме студије, сада Технолошки универзитет у Делфту) додала је:

- За пчеле, разлика између исхране обогаћене стеролима и конвенционалне хране за пчеле била би упоредива са разликом за људе између конзумирања уравнотежених, нутритивно комплетних оброка и конзумирања оброка којима недостају есенцијални хранљиви састојци попут есенцијалних масних киселина. Користећи прецизну ферментацију, сада смо у могућности да пчелама обезбиједимо храну прилагођену мјери која је нутритивно комплетна на молекуларном нивоу.

Од полена до прецизне исхране: Идентификација и производња кључних пчелињих стерола

Прије овог рада, није било јасно који су од различитих стерола у полену кључни за здравље пчела. Да би одговорили на ово, истраживачи су хемијски процијенили састав стерола узорака ткива узетих од лутака и одраслих пчела.

Ово је захтијевало изузетно деликатан рад; на примјер, дисекцију појединачних пчела дојиља ради одвајања цријева. Анализа је идентификовала шест једињења стерола која су константно чинила већину у ткивима пчела: 24-метиленхолестерол, кампестерол, изофукостерол, &бета;-ситостерол, холестерол и десмостерол.

Користећи ЦРИСПР-Цас9 генско уређивање, истраживачи су затим модификовали квасац Yарроwиа липолyтица да производи ове стероле на одржив и приступачан начин.

Y. липолyтица је одабран јер овај квасац има висок садржај липида, показао се безбједним за храну и већ се користи као допуна храни за аквакултуру. Да би се произвео додатак исхрани обогаћен стеролима, биомаса вјештачког квасца је култивисана у биореакторима, сакупљена, а затим осушена у прах.

Користи за пољопривреду и биодиверзитет

Опрашивачи попут медоносних пчела доприносе производњи преко 70% водећих свјетских усјева. Озбиљни падови - узроковани комбинацијом недостатка храњивих твари, климатских промјена, заразе грињама, вирусних болести и изложености пестицидима - представљају значајну пријетњу сигурности хране и биодиверзитету.

На примјер, током протекле деценије, годишњи губици комерцијалних пчелињих колонија у САД-у обично су се кретали између 40 и 50%, а могли би достићи 60 до 70% у 2025. години. Овај нови, инжењерски додатак прехрани нуди практично средство за побољшање отпорности колонија без даљњег исцрпљивања природних цвјетних ресурса. Будући да биомаса квасца такође садржи корисне протеине ​​и липиде, потенцијално би се могла проширити у свеобухватну храну за пчеле.

- Медосне пчеле су критично важни опрашивачи за производњу усјева попут бадема, јабука и трешања те су стога присутне на неким локацијама усјева у врло великом броју, што може извршити притисак на ограничено дивље цвијеће. Наш инжењерски додатак прехрани стога би могао користити дивљим врстама пчела смањењем конкуренције за ограничене залихе полена, рекао је коаутор професор Фил Стивенсон са Универзитета Гринвич.

Сљедећи кораци и будуће примјене

Иако су ови почетни резултати обећавајући, потребна су даљња теренска испитивања великих размјера како би се процијенили дугорочни утјецаји на здравље колоније и ефикасност опрашивања. Потенцијално би додатак могао бити доступан пољопривредницима у року од двије године.

Ова нова технологија могла би се користити и за развој додатака прехрани за друге опрашиваче или узгојене инсекте, отварајући нове путеве за одрживу пољопривреду.

Чланак под називом “Произведени квасци пружају ријетке, али есенцијалне стероле полена за медоносне пчеле“ објављен је у часопису Nature. Ову студију је финансирало Вијеће за истраживање биотехнологије и биолошких наука, које је дио британског програма за истраживање и иновације.