Тадић: Заиста незнање убија
Колумну преноси у цијелости:
Често у јавности чујемо и видимо коментаре Милана Благојевића. Тако је данас, у тексту под насловом "Уби нас незнање" (https://istokrs.com/izdvojeno/blagojevic-ubi-nas-neznanje/), објављена његова реакција на мој став о одлуци Мирсада Ћемана, предсједника крњег састава Уставног суда БиХ, којом је донио привремену мјеру којом ставља ван снаге дио Закључака Народне скупштине Републике Српске од 22. августа 2025. године, а све до коначне одлуке Уставног суда.
Изнио сам тврдњу да је Ћеман драстично прекорачио овлашћења, јер је имао услове да сазове сједницу Уставног суда БиХ и стави ту тему на расправу и гласање, те да је тиме изгубио и објективност, јер није одлучио и о захтјеву адвоката Милорада Додика, а што је требао урадити када је већ одлучивао о једном од захтјева који се тиче покушаја свргавања демократски изабраног предсједника Републике Српске ((https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=614009).
Реагујући на мој став Благојевић је стао на Ћеманову страну и рекао да "ствари у том погледу стоје сасвим другачије од онога каквим их је јавности покушао приказати Тадић". Благојевић каже да је мој став посљедица мог "незнања и из тога произашлог погрешног тумачења Правила Уставног суда БиХ". Благојевић се позива на одредбу из члана 12. тих Правила, према којој Мало вијеће Уставног суда БиХ одлучује једногласно о свим захтјевима за доношење привремених мјера, па даље тврди:"То је, дакле, норма о овом питању, из које јасно произлази да би и о јучерашњој привременој мјери на сједници одлучивало то троје домаћих судија Уставног суда БиХ, а не све судије тог суда, како погрешно приказује Огњен Тадић". Благојевић даље терети Републику Српску да је она одговорна за то што је Ћеман самостално донио привремену мјеру, јер се, како каже, "немогућност одржавања сједнице Малог вијећа, због чега је предсједник Уставног суда БиХ, на основу члана 64. став 2. Правила Уставног суда БиХ, морао сам да одлучује о привременој мјери", по њему огледа у томе што Народна скупштина Републике Српске није изабрала судије Уставног суда БиХ које би одлучивале у Малом вијећу. "То је сва истина о овоме, а не оно што Огњен Тадић у свом незнању говори", закључује Милан Благојевић.
Гдје станује право није тешко утврдити. Довољно је читати прописе. Наиме, у члану 64. став 1. Правила Уставног суда БиХ стоји:"Уставни суд може, на сопствену иницијативу или на захтјев подносиоца захтјева или апеланта, одредити сваку привремену мјеру за коју сматра да је треба донијети у интересу странака или правилног вођења поступка". У ставу 2. истог члана стоји:"Изузетно, предсједник Уставног суда може, у немогућности сазивања сједнице, одредити привремену мјеру из става (1) овог члана" (httpс://www.уставнисуд.ба/уплоадс/доцументс/правила-бс_1611132311.пдф). Заиста не знам шта у овој одредби није јасно и због чега Благојевић погрешно тврди да нисам у праву када кажем да Уставни суд БиХ на Пленарној сједници може донијети привремену мјеру, те да Ћеман, када већ одржава сједнице крњег састава Уставног суда БиХ, није требао да самостално доносити одлуку о привременој мјери, него да је требао сазвати сједницу тог суда? Уосталом, сви који прате рад крњег Уставног суда БиХ знају да је, примјера ради, 7. марта 2025. године електронским путем одржана ванредна Пленарна сједница Уставног суда БиХ, на којој је тај суд "одлучивао о захтјевима за доношење привремених мјера у предметима бр.: У-6/25 – подносилац захтјева Кемал Адемовић, замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине; У-7/25 – подносилац захтјева Денис Бећировић, члан Предсједништва БиХ; и У-8/25 – подносилац захтјева Денис Звиздић, предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ", те је у свим тим предметима "донио одлуке којима је усвојио захтјеве подносилаца за доношење привремених мјера". У истом саопштењу Уставног суда БиХ даље се каже:"У предмету број У-6/25, Уставни суд је привремено ставио ван снаге Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација (Службени гласник РС, број 19/25)", те да је одређено "да одлука ступа на снагу одмах и производи правно дјеловање од дана ступања на снагу цитираног закона до доношења коначне одлуке Уставног суда о поднесеном захтјеву“, итд. (httpс://www.уставнисуд.ба/бс/ванредна-пленарна-сједница-2549).
Дакле, нити са становишта прописа, нити са становишта праксе Уставног суда БиХ, није спорно то што се привремене мјере доносе на његовим Пленарним сједницама. Спорно је једино то што је привремену мјеру донио самостално Мирсад Ћеман, иако је могао сазвати сједницу тог суда.
На досадашње коментаре Милана Благојевића о правним и политичким питањима до сада нисам реаговао. Сматрао сам да би се тиме само отварале непотребне расправе које би задовољиле једино оне који желе да релативизују јасне ставове које Република Српска има о свим актуелним правним темама. Не желим да нагађам шта је мотив Милана Благојевића да неосновано критикује мој став о Ћемановом поступку, али неспорна је чињеница да је покушавајући да пронађе моје незнање, заправо показао сопствено незнање. И то баш велико.