latinica  ћирилица
13/09/2025 |  19:17 ⇒ 20:24 | Аутор: РТРС

Обиљежена слава првог храма под Козаром посвећеног Светим мученицима јасеновачким (ВИДЕО)

У Међувођу, у првом изграђеном храму под Козаром, посвећеном Светим мученицима јасеновачким, служена је Света литургија поводом славе храма. Народним саборовањем поручено је да се српски народ мора ујединити у очувању од заборава страдања предака Кнешпоља.
Обиљежена слава првог храма под Козаром посвећеног Светим мученицима јасеновачким - Фото: РТРС
Обиљежена слава првог храма под Козаром посвећеног Светим мученицима јасеновачкимФото: РТРС

Храм је изграђен и у знак сјећања, јер је село Међувође, код Козарске Дубице, било посљедња станица из које су из Козарског обруча Срби вођени на јасеновачка стратишта. Од 1942. године само са подручја Међувођске парохије више од 700 дјеце одведено је у Јасеновац и од тада им се губи сваки траг. Зато данас, народним саборовањем чува се сјећање на страдале претке.

Свету литургију служили су свештеници дубичког и приједорског намјесништва, а слави храма посвећеног јасеновачким новомученицима, који је у изградњи, кумовало је 13 вјерника из неколико општина и градова.

- То само говори на какав начин људи прихватају овај храм тако да и самим тим то симболизује да он није само страдање поткозарског народа, да он није само храм поткозарског народа и Срба који живе у Кнешпољу и у Козарској Дубици и на Козари него и много, много шире - навео је Дарко Бањац кум храма.

Практично сваки квадрат ове земље, додаје кум храма Александар Зобеница, на којем је направљен овај храм је натопљена крвљу људи који су бранили нашу вјеру прије свега а онда и српство.

- Тако да ми из Србије знамо да цијенимо то што народ Републике Српске и сама вјера која одавде креће ка Србији чине за нас - каже Зобеница.

Старине, као живи свједоци, откривали су много о страхотама овог краја, а онда су млади ентузијасти који потичу из Међувођа и уз помоћ локалних заједница и институција Српске, посљедњих десет година, градили храм.

- Да смо је укровили, слава Богу, да можемо се Богу молити и у њој службу служити, а ово све остало што имамо намјеру учинити јесте да ће то бити наша добровољна жртва да још украсимо и уредимо овај храм, а да кроз њега се њима молимо и себе подсјетимо шта се може десити - истакао је Жељко Јевђенић парох кнежички.

Остало је фрескописање, доградња иконостаса као и уређење екстеријера храма, а све како би био настављен живот, сачувано сјећање и сабрање без обзира на сва страдања.