Ни након 30 година нема одрживог повратка у поједина озренска насеља (ВИДЕО)
У Горњој Бријесници, селу које је некада имало око 600 становника, а које је 90-их сравњено до темеља, обновљено је тек пет викендица. На 11. Завичајном сабору, данас се окупило више од 400 Озренаца.
Тридесет година након егзодуса, мјештани Озрена поново на свом огњишту! Од некадашњих имања остале су само рушевине. Обновили би куће и вратили се у родни крај, кажу Бријесничани, али не знају како покренути живот у селу без пута, воде и струје.
- Нисмо овдје још ништа обновили у плану сам, но кућа гдје је била то је немогуће. Одавде три километра у брду, немогуће је доћи - навео је Душан Ненић из Горње Бријеснице
Прије 30 година у Горњој Бријесници у 134 домаћинства живјело је 580 мјештана. Данас, ниједног сталног становника, у тек пет обновљених викендица борави се повремено.
Нешто повољнија ситуација је у Мјесној заједници Тумаре. Од некадашњих 680 становника, вратило их се око стотину. Имају струју и воду, али мпроблем им и даље представља лош пут.
- Незапосленост, значи ми у институцијама немамо запослених повратника, дјеца удаљеност од школе, лоша инфраструктура, па било је и нарушене безбједности - рекао је Љубиша Мијатовић предсједник Мјесне заједнице Тумаре.
Општина Петрово српским повратницима помаже колико може. Из Лукавца ком озренска српска села територијално припадају, кажу да у буџету града који тренутно износи око 30 милиона марака, нема довољно средстава за реализацију пројеката у селима гдје је број повратника мали.
- Помогли смо изградњу и овог објекта овдје. Један дио смо заједно са кабинетом предсједника и асфалтирали - наводи Озрен Петковић начелник општине Петрово.
Упркос бројним проблемима, велика је воља Срба осам повратничких мјесних заједница на Озрену да се врате у родни крај, али док се не стекну услови за одрживи повратак, окупљаће се једном годишње и надати да ће и за Србе у Федерацији доћи бољи дани.