Додик: Дан српског јединства, слободе и националне заставе - подсјећање да нема притиска који српски народ не може да издржи
Ауторски текст предсједника Српске преносимо у цијелости:
То је дан завјета – завјета датог пред нашим прецима који су на Солунском фронту, у најтежим годинама Првог свјетског рата, поднијели жртву какву мало који народ у Европи може да поднесе и да преживи.
View this post on Instagram
Њихова борба била је више од војне побједе. Била је тријумф вјере у слободу, увјерења да српски народ, ма колико мален бројем, има право на слободу и живот достојан човјека. Они су нам оставили поруку да се величина једног народа не мјери милионима становника, него снагом карактера и способношћу да издржи све притиске и да, и у најтежим временима, остане достојан својих предака.
Данас, када се пред српски народ у Републици Српској и Србији стављају нови изазови и притисци, наша је дужност да будемо једнако постојани. Наши преци су прешли Албанију и пробој Солунског фронта, ми данас морамо прећи искушења политичких ултиматума и притисака који имају исти циљ – да нас обесхрабре, да нам сломе вјеру у сопствену снагу. Не смијемо то дозволити. Обавеза сваке српске политике данас је да издржи – мирно, храбро и достојанствено – јер тиме чувамо оно што су они крвљу одбранили.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе је више од празника: то је подсјећање да нема притиска који српски народ не може да издржи, да нема силе која може да уништи наш идентитет док год смо вјерни завјету наших предака. https://t.co/pJhzSL2QaH
— Милорад Додик (@MiloradDodik) September 15, 2025
Овај празник је и позив на јединство. Република Српска није настала из идеолошке једнообразности, већ из братства у рововима – из спремности људи да, када је огњиште било угрожено, оставе по страни све разлике. Наши борци су доказали да српски народ најјаче дише када дише заједно. То јединство је темељ на коме данас стоји Република Српска и то је порука и овом времену: без јединства нема слободе, без братства нема Републике.
Срби су, уз Русе, били једини народ који је након Берлинског конгреса 1878. године имао суверене државе на тлу Европе – јер су своју независност међу свим Словенима тада имале само Србија, Црна Гора и Русија. Тај велики Конгрес своју искру је имао у Невесињској пушци, која је уплашила и двор енглеске краљице. Зато је данас смијешно када нас неки, из чисте зависти и без тако снажног карактера какав је наш, у име Европе коју смо и ми стварали, желе учити стварима због којих могу бити само љубоморни на Србе. Схватање историјског значаја нашег народа данас, у свијету који се мора вратити здравом разуму, од пресудне је важности – и зато у годинама које долазе, са свим теретом који носимо, не смијемо ићи повијени, него усправни и поносни.
Институције Републике Србије заједно са институцијама Републике Српске, утемељиле су овај празник као заједнички завјет српског народа. Заједно смо схватили да је дошао крај насртајима на српски идентитет, историју, културу и традицију, насртајима који су деценијама покушавали да униште српско самопоуздање, да потисну наш осјећај историјске мисије.
Срби су можда бројчано мали народ, али су народ чији значај превазилази регион у којем живе. Наша култура, наша историја и наше право да будемо слободан народ – то су вриједности које нас чине већима од сваке статистике.
Зато је Дан српског јединства, слободе и националне заставе више од празника: то је подсјећање да нема притиска који српски народ не може да издржи, да нема силе која може уништити наш идентитет док год смо вјерни завјету наших предака.
Наша обавеза је да то јединство и ту слободу његујемо, да се сабирамо око српске заставе – симбола који није уперен ни против кога, већ је завјет потомству да ћемо у сваком времену бити народ који зна ко је, шта је и куда иде.
Република Српска и Србија су данас једно у том завјету – и то је наша највећа побједа и највећа обавеза.