Рушењем и пљачком бришу трагове постојања Срба у ФБиХ
Након што је са простора садашње ФБиХ протјерано готово пола милиона Срба, данас се уништавају њихова гробља, пљачкају цркве и приватна имовина, што значи да се прогон наставља, и то готово три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума.
Када је ријеч о скрнављењу православних надгробних споменика и најновијем вандализму код Зенице, истрагом још није утврђено ко је у селу Печуј на православном гробљу поломио крстове, међу којима су поједини стари више од 150 година, што говори о вјековном присуству Срба на тим просторима.
Обнова порушених споменика није почела иако су многи обећали помоћ. Малобројни Срби из Зенице и свештенство СПЦ питају - шта је циљ када ни мртвим Србима не дају мира?
Порушени надгробни споменици на православном гробљу у близини Зенице представљају посљедњу фазу затирања српских трагова на овим просторима.
На гробљу Печуј оскрнављено је 60 нагробних споменика, од којих поједини крстови потичу из средине 19. вијека. Одољели су турској и аустроугарској окупацији, али не и суровој данашњици у ФБиХ.
Од пријератних готово 30.000 Срба, данас на подручју Зенице живи највише 600 православних житеља. Раселили су се и продали имовину. Остали су само гробови да свједоче о присуству Срба у долини Босне, а и тај траг се данас покушава уништити.
На исти начин, вандали су 2017. године оскрнавили српско православно гробље Мошћаница код Зенице. У Какњу врло често буду похаране гробљанске капеле, опљачкана је црква у Тузли, док су у Мостару запаљени аутомобили српских повратника.
- Нема кажњавања, нема полицијских и тужилачких детаљних истрага нити судских одлука за ове недопустиво честе вандализме. Не постоји политичка воља и само тамо гдје је српски војник, српски полицајац, српска држава, ту су Срби сигурни да неће бити нападани ни они ни њихова имовина, скрнављене цркве и гробља. Нама је једина сигурна кућа Република Српска - нагласио је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
Радановић је рекао Срни да је ријеч о најгнуснијем чину и да не разумије одакле толика мржња према православљу и српском народу.
Према његовим ријечима, православна гробља уништавају се и у другим општинама у ФБиХ као што су Маглај, Какањ, Завидовићи и Бреза.
"Важно је да знамо да је на простору ФБиХ на удару све што је српско и православно. Није ово никаква политика нити преувеличавање. Узели су 675 војних станова Србима који су били у ЈНА", напоменуо је Радановић.
Радановић је нагласио да нема Срба запослених у органима власти ФБиХ и да српска дјеца формално имају ћирилицу у школама, али да се у пракси ово писмо не учи.
- Већина саобраћајних знакова написана на ћирилици прецртана је и префарбана црним спрејом. Католичкој цркви и Исламској вјерској заједници се издвајају огромна средства из буџета, а СПЦ на кашичицу добије нешто ситно - указао је Радановић.
НА МЕТИ СВЕ ШТО ИМА ЋИРИЛИЦУ
Радановић је констатовао да још нису враћени објекти СПЦ у Сарајеву попут зграде Богословије, коју данас користи Економски факултет.
- Нападају људе који носе мајице са ћириличким написима. На Нову годину су избушили гуме у центру Сарајева на четири возила београдских, новосадских и ваљевских саобраћајних ознака. Сијеку шуме Србима... Безброј је примјера напада на српска обиљежја и све оно што подсјећа да су у ФБиХ живјели некада Срби, којих је тамо сваки дан све мање - навео је Радановић.
Указујући на изузетно тежак положај Срба у ФБиХ, из Одбора за заштиту права Срба слали су отворена писма амбасадорима земаља потписница Дејтонског споразума, али углавном су наилазили на зид ћутања.
Из Одбора подсјећају да је, према попису из 1991. године, на простору садашње ФБиХ живјело 542.879 Срба, а да их је, према попису из 2013. године, евидентирано 56.550. Срби су до 1991. године били већина на 32,2 одсто простора садашње ФБиХ, у 785 насељених мјеста, а данас их готово и нема.
Делегат српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ Горан Броћета констатовао је да је положај Срба у ФБиХ 30 година након завршетка рата, нажалост, још у деведесетим годинама прошлог вијека.
- Да је тако потврђују и посљедња дешавања скрнављења надгробних споменика у Зеници, а свједоци смо да се тај континуитет није прекинуо од рата до данашњих дана. Такође смо свједоци да се одредбе Устава, гдје је српском народу призната конститутивност, углавном своде на мртво слово на папиру, док са друге стране постоје контони чији устави нису направили ни тај корак - рекао је Броћета за Срну.
БОРБА ДАВИДА И ГОЛИЈАТА
Броћета је додао да за многе неуставне потезе које дискриминишу српски народ постоје пресуде Уставног суда, али да су и оне, нажалост, остале у ладици.
- Очит примјер је пресуда након формирања Владе Посавског кантона. Оваквих и сличних примјера је безброј широм ФБиХ - навео је Броћета.
Он је напоменуо да константно упозоравају на овакве ствари, али да власти и међународна заједница не реагују.
- Једино у Кантону 10 /Ливањском кантону/ дјелимично се поштују одредбе конститутивности српског народа, док је српском народу у другим кантонима једино загарантовано право трајног нестанка са тих простора. Чекајући неко далеко сунчано јутро, настављамо нашу борбу Давида и Голијата! - поручио је Броћета.
ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
Предсједник Удружења "Истина и правда" Душан Шеховац констатовао је да у модерном времену свјетске и домаће силе, српски непријатељи атакују на идентитет српског народа ма гдје да живи.
- Преименује се све што се може преименовати, својата, пљачка, скрнави и уништава наша културно-историјска и духовно-вјерска баштина, посебно на просторима гдје Срби немају своју власт. На удару су СПЦ и њене светиње, цркве, капеле и гробља, које су непобитни доказ о вишевјековном присуству Срба на неком подручју - истакао је Шеховац.
Он је напоменуо да су на подручју данашњег Кантона Сарајево, девет општина бившег града Сарајева, све до седамдесетих година прошлог вијека православни Срби били већина.
- Удружење "Истина и правда" дошло је до сазнања да на овој територији данас постоји девет цркава, десетине парохијских домова и капела и око 150 православних гробаља која су оштећивана или пљачкана у рату и у миру - навео је Шеховац.
Шеховац је оцијенио да су гробља посебна културно-култна мјеста сваке заједнице и да сви народи имају култ гроба и гаје културу цивилизованог односа према гробљу и надгробним споменицима.
- Надгробни споменици представљају начин да се обиљежи гроб покојника у складу са вјерским обичајима и традицијом, односно да се сачува успомена на драгу особу, а у исто вријеме имају и огроман историјски и богат културолошки значај. Надгробни споменици су листови камене књиге на којима су исписани трагови живота појединаца, породица и народа, они су сједочанства за историју села, градова и народа, остављена потомцима као докази њиховог идентитета и постојања на одређеном простору. Зато наши непријатељи, уништавајући их, желе да затру трагове нашег присуства на просторима ФБиХ, одакле је отишло, мало добровољно, а више под присилом око 500.000 Срба - указао је Шеховац.