

Споразум на дјелу - Војске Хрватске, Албаније и тзв. Косова планирају заједничке вјежбе (ВИДЕО)

Оно што је средином марта потписано у Тирани, крајем овог мјесеца требало би да заживи у пракси. Заједничка војна вјежба Хрватске, Албаније и самопроглашеног Косова. Како је навело Министарство одбране Хрватске, циљ овог војног савеза је "повећање унутрашње спремност чланица савеза у мултинационалним или НАТО вјежбама у различитим областима".
- Вјежба која ће се извести како је планирано крајем мјесеца септембра је очито дио увјежбавања њихових заједничких јединица, војних формација у извођењеу одређених, по мени нападних дејстава - рекао је Мирослав Бјеговић, професор безбједносних наука.
Једина држава према којој би се та дејства могла остварити, сматра Бјеговић, јесте Србија. Да је ово само изазивање Србије сматрају и други стручњаци из области безбједности. Истичу да иза свега стоје много важнији актери са Запада, прије свега из Брисела.
- Они покушавају на тај начин да врше притисак на Србију и самим тиме изазивају додатне безбједносне пријетње у сваком случају. Иако пренебрегну чињеницу да је Србија прогласила војну неутралност, да Србија као таква и даље инсистира на таквом једном ставу и очито да ови други мисле да то треба другачије да се ради - рекао је Саша Мићин, професор на Факултету безбједносних наука у Бањалуци.
Свакако да ни овај војни савез не можемо посматрати ван контекста оружаног сукоба у Украјини, сматрају стручњаци. С обзиром на то да се план НАТО-а не одвија како су замислили, поставља се, кажу, питање да ли Сјеверноатлантска алијанса трага за дуго очекиваном побједом, можда и на овим просторима?
- То је везано за политику коју проводи НАТО у овим условима јер они једноставно у немогућности да се обрачунају са Руском Федерацијом и у немогућности да побиједе у Украјини покушавају да отворе нова жаришта а ово подручје је и те како плодно за такве намјере - поручио је Слободан Жупљанин, ректор "Слобомир П универзитета".
Треба напоменути и то да такозвано Косово, према резолуцији 12 44 Савјета безбједности УН не смије имати војне формације. Умјесто демилитаризације, режим Аљбина Кутрија у Приштини недавно је добио поклон из Сједињених Америчких Држава - педесет оклопних возила.
- НАТО кроз тај начин покушава да своје јужно крило на неки начин ојача. Ту се поставља једно правно питање, не само техничко. У случају не дај Боже оружаних сукоба, поготово када је Косово у питању, да ли то значи да би НАТО интервенисао, је л Косово члан НАТО или није? -додао је Мићин.