Европске земље све више ограничавају програме "златних виза" за стране инвеститоре
Циљ европских мјера је да се смањи негативан утицај страних улагања на локално тржиште некретнина, нарочито у популарним дестинацијама попут Лисабона, преноси Блумберг.
Португалија је 2023. укинула могућност стицања сталног боравка у земљи преко куповине некретнина, али алтернативе остају на снази.
Инвеститори сада морају да уложе најмање 500.000 евра у одобрене инвестиционе фондове или капиталне пројекте са више од 60 одсто домаћих средстава у Португалији, укључујући обвезнице, акције и локалне пројекте попут пољопривреде и соларних панела. Донације непрофитним организацијама захтијевају мање, од 200.000 до 250.000 евра, у зависности од регије.
У Грчкој, стални боравак је могуће добити куповином стамбене некретнине вриједности од 400.000 до 800.000 евра или улагањем од 250.000 евра у комерцијални објекат којем ће намјена бити промијењена у стамбени простор.
Италија нуди визу за инвеститоре од 2017. године, са минимумом улагања од 250.000 до два милиона евра, укључујући и донације у јавне сврхе.
Влада шпанског премијера Педра Санчеза прошле године је окончала свој програм златних виза за стране купце некретнина у настојању да повећа количину приступачних станова доступних локалном становништву.
Програм, који је додјељивао дозволе боравка грађанима ван ЕУ који уложе најмање 500.000 евра у кућу у Шпанији, привукао је хиљаде људи. Инвеститори су углавном били из Кине, Русије, САД и Велике Британије. Као и неки слични програми, покренут је након финансијске кризе 2008. године, када су Шпанија очајнички била потребна средства, али је постао политички терет за Санчеза.
Ирска је окончала свој програм "златних виза" у фебруару 2023. године након преиспитивања његове прикладности. Програм је ирска влада увела 2012. године за држављане земаља ван Европске уније са личним богатством од најмање два милиона евра.
Аналитичари оцјењују да европска ограничења указују на промјену стратегије према страним инвеститорима - фокус је на економским бенефитима које нису штетне за домаће тржиште.