Одаловић: Приштина и Загреб координисано коче потрагу за несталима
Одаловић је истакао да је та блокада координисана, подсјетивши да са Загребом постоје међудржавни споразуми, а да су са Приштином постигнути општи оквир и радна правила по којима је до сада ријешено више од 1.900 случајева несталих.
Он је напоменуо да се још трага за 1.590 несталих на Косову и Метохији, од чега је 568 Срба, међу којима 43 војника и полицајца, те да Унмик и Еулекс не предузимају ништа да се деблокира процес проналаска несталих.
Комисија је, како је навео, прикупила бројна документа о "жутој кући" и трговини људским органима, као и информације које би помогле да буду идентификована гробна мјеста и ексхумирана и идентификована тијела.
- Сви актери ових преписки за сада нити хоће, нити желе да се продуби било каква истрага и да дамо одговор о томе шта се дешавало у Албанији и колико је наших сународника завршило у разним "жутим кућама" - рекао је Одаловић.
Он је оцијенио да ништа од свега тога не би могло да се дешава без утицаја одређених међународних фактора који су, нагласио је, дозволили да на Косову и Метохији буде 145 илегалних затвора који су у јуну 1999. године испражњени, а затвореници транспортовани у Албанију.
Одаловић је рекао да је Србија очекивала да ће добити сагласност Албаније да се изврши истрага о "жутој кући", али да до тога није дошло, јер су то одбили њихови истражитељи и тужиоци.
- Ово је примјер који говори о односу међународних представника који су тада били на простору Косова и Метохије - нагласио је Одаловић и подсјетио да је питање несталих ушло у агенду бриселског дијалога и остало тамо заробљено.