Грчке породице и српска дјеца: Људска хуманост која се не заборавља (ВИДЕО)
Дочекивали су их људи великог срца, грчких породица које су им несебично отварале врата својих домова, дарујући љубав, подршку и разумијевање.
Везе, које су тада успостављене, још трају.
Вања Сарић као десетогодишња дјевојчица током деведесетих боравила је осам мјесеци у Грчкој. Каже да никада неће заборавити доброчинство грчког народа.
- И моја породица Саксамис они су имали двоје дјеце ја сам била њихово треће дјете. Ми смо се осјећали као њихова дјеца. Прихватили су нас као да смо њихова дјеца. Што су они добијали добијали смо и ми. Нису нас одвајали никако - рекла је Сарићева.
Костас Георгас и Јула Ђогани само су једна од многобројних грчких породица која је отворила врата свог дома српској дјеци. Видјевши колико је српски народ угрожен одлучили су да помогну онако како могу
- У нашу општину Агринио дошло је 20 дјеце која су имала потешкоће због рата, и ми смо жељели да им на тај дужи период учинимо живот лакшим - рекао је Георгас.
Дјеца из Херцеговине у Агринију боравила су осам мјесеци. Породице које су их примале имале су дјецу истог узраста, како би малишанима било лакше да се адаптирају на нову средину, у далекој земљи.
Јула Ђогани из овог мјеста се присјећа колико им је било тешко када су се дјеца враћала назад.
- Завољели смо ту дјецу. Било нам је јако тешко када су морали да се врате назад. Прошло је толико година и желимо да задржимо контакт са том дјецом која су на нас оставила снажан утисак - каже Ђогани.
Са пуним правом се може рећи да су грчке породице биле "невидљиви хероји" који су угостили српску дјецу током рата. Њихова несебична помоћ пружена српском народу остаће у трајном сјећњу, а везе успостављене прије 30 година - нераскидиве.