Синдикалци: Достојанствена плата у Хрватској требало би да износи 2.025 евра нето
Достојанствена плата обезбјеђује покриће животних трошкова од прехране, становања и превоза до здравствене заштите и школовања дјеце, појаснио је Ивековић на конференцији за новинаре хрватске Коалиције за достојанствену плату.
Додао је да раде на побољшању методологије и изразио наду да ће Хрватска, која једина у Европској унији има Уставом утврђену достојанствену плату, имати ускоро и њезин званични прорачун.
Њихов синдикални проручан је инструктиван, али није обавезујући, додао је. Прорачун односа достојанствене плате у некој држави према минималној плати показао је да се у Хрватској догађа помак.
У прилог томе навео је да је прије неких седам, осам година износ минималне плате покривао 27 одсто достојанствене плате, а сада је на нивоу готово 40 одсто с тенденцијом даљег раста. У земљама у окружењу и даље је на нивоу од 25 до 30 одсто, па чак и у неким земљама које су приступиле ЕУ прије Хрватске.
- Упркос томе не можемо бити задовољни - рекао је Ивековић.
Похвалио је континуирани рад Владе на стварном повећању плата и реалним помацима. Нада се да Влада неће одустати од предизборног обећања да ће до краја њеног мандата бруто минимална плата износити 1.250 евра. Прије сваког повећања минималне плате, рекао је и додао да свједоче јадиковкама послодаваца да их неће моћи исплаћивати јер је сан сваког послодавца да му радник ради од 0 до 24 сата и да га не мора платити.
- Наша је жеља да радник за 40 сати рада добије плату којом може покрити трошкове - нагласио је Ивековић.
Он тврди да је минимална плата политичка одлука, док се достојанствена плата базира на конкретном прорачуну трошкова права утврђених Уставом.
Заложио се за изједначавање личног пореског одбитка и минималне плате како се не би опорезивала.
Достојанствена плата односи се на редовно радно вријеме без додатака и нормалан радни учинак, раднику обезбјеђује друштвени живот и одмор, а што је често занемарено, рекла је предсједница Независног синдиката радника Хрватске Марина Палчић.
Упозорила је да се радници увјеравају да скроман живот значи одрицање од основних личних потреба и друштвеног живота те да послодавци минималну плату често користе као алиби. Често се у уговоре о раду уноси само минимална плата, а онда се разлика договара усмено, посебно у систему трговина са готово 230.000 запослених, додала је.
Добро је, сматра, да минимална плата расте брже од медијалне, али и даље је прениска и не достиже приближне износе довољне за достојанствен живот. Палчић је поручила да без достојанствене плате нема достојанственог живота и без достојанства радника нема праведног друштва, пренијела је Хина.