Премијерно приказан документарни филм "Ратна болница Милићи"
Аутор Милутиновић рекао је да је током рата неколико пута посјетио болницу у Милићима и да није могао да вјерује да 30 година након рата нико није снимио филм о херојском подвигу њених запослених.
Он је навео да је своју идеју преточио у филм захваљујући сарадњи са општином Милићи и начелником Марком Савићем.
Милутиновић је рекао да је на филму радио од априла, те да је имао 12 саговорника, а велику подршку су му пружили сарадници Томислав Савкић и Нико Јовић-Никац, за које је истакао да су жива енциклопедија ратних дешавања и дешавања у болници у Милићима.
Он је додао да су снимци у филму аутентични, те нагласио да му је драго што је пројекат постигао ефекат, јер је окупио људе који су радили у тој болници.
Милутиновић је изјавио новинарима да је оно што су радили у ратној болници у Милићима за похвалу, чување и памћење.
Хирург у ратној болници у Милићима Лазар Продановић рекао је да је у Милиће први пут дошао из зворничке болнице, имајући у виду недостатак хирурга на читавом подручју када је започео рат 1992. године.
Продановић је истакао да су локално руководство и компаније дале значајан допринос у раду болнице, те навео да су тада Милићи били у потпуном окружењу, без икакве могућности и додатне комуникације, као и Власеница, дијелом Хан Пијесак и Шековићи, те да је постојао ризик за повријеђене и рањене.
Продановић је рекао да је болница оформљена захваљујући огромној вољи и визији покојног професора Радомира Давидовића, као и да су запослени радили са великим ентузијазмом.
- Да ове болнице није било огроман број рањених не би био спасен, да су морали да буду транспортовани до болнице Главног штаба у Сокоцу, а и пут до Зворника преко Нове Касабе, Коњевић Поља и Дрињаче био је немогућ, и зато је учињено велико дјело - истакао је Продановић.
Он је рекао да су помоћ пружили Србија, представници међународних организација, међународни Црвени крст, организација "Љекари без граница", као и да је један доктор из Италије радио у милићкој болници.
Продановић је поручио свима који имају документацију из тог доба да је сакупљају, јер то је непроцјењиво богатство у доказивању да су Срби, велики број војника и цивила, били жртве трагичног рата и да суштински прича о истини подразумијева егзактне податке.
Начелник Милића Марко Савић рекао је да је приказивање филма о ратној болници емотивно дирљив тренутак, те да је болница имала значајан допринос у лијечењу људи на овим просторима.
Према његовим ријечима, да није било стручних људи у болници, број жртава би био много већи у цијелој Републици Српској.
- Филмом смо жељели да одамо пијетет здравственим радницима. Ово је била најеминентнија екипа у том времену на Балкану. На хиљаде спасених живота, а људи су највећа вриједност у сваком систему - навео је Савић.
Он је рекао да ће на објекту садашњег Дома здравља и ратне болнице бити постављена плоча са обиљежјем да је ту постојала ратна болница од 1992. до 1995. године, као и да ће бити покренута иницијатива да болница буде одликована општинским признањем, као и процедура за добијање републичког признања.
Шездесетједногодишњи Живан Милић из Шековића рањен је 7. јуна 1992. године, када је имао 30 година. Жив је захваљујући докторима из ратне болнице у Милићима.
Своју голготу испричао је у документарном филну, а новинарима је након премијере изјавио да је захвалан докторима који су му спасили ногу.
- Ко зна шта би било, прво са мном, да није било ове болнице. Хвала докторима јер ми није ампутирана нога, и све похвале за особље ратне болнице у Милићима - рекао је Милић.
Ратна болница у Милићима одликована је Орденом Светог Саве и Орденом Републике Српске.
Премијера документарног Филма "Ратна болница у Милићима" одржана је синоћ, а реприза ће бити данас од 18.00 часова у Дому рудара у Милићима.
Филм је рађен у продукцији "Студија М" из Ваљева.