Владика Јован: Епархија и Саборни храм свједоци континуитета постојања Срба (ВИДЕО)
Владика Јован је напоменуо да Пакрачка библиотека, смјештена у Владичанском двору, али и Пакрац као епархија, која постоји од времена обновљене Пећке патријаршије у 16. вијеку, имају једну од највреднијих улога за српски наород.
- А то је да су свједок континуитета присуства црквеног, духовног, интелектуалног и народног. То је навреднија улога да нас спаја вертикално, кроз вријеме, као и хоризонтално, кроз границе - рекао је владика Јован.
Саборни храм Свете Тројице освештан је почетком септембра, а литургију је служио Његово преосвештенство патријарх српски Порфирије, уз присуство епископа из цијелог свијета што указује на значај ове светиње.
- Био је изасланик јерусалимског патријарха, изасланик атинског архиепископа, епископи из чешке и словачке цркве, а то указује да наш храм има много већи значај од локалног. А за српски народ који је остао у Пакрацу, његов значај је немјерљив - нагласио је владика Јован за Срну.
Епископ је навео да је то показао и народ који се тај дан сабрао око храма, те играо, пјевао, дружио се и гостио, као што је то и обичај.
СВАКИ СРБИН ДА ПОМОГНЕ УРЕЂЕЊЕ ХРАМА У ЈАСЕНОВЦУ
Владика Јован напомиње да у Епархији пакрачко-славонској има 50 срушених цркава, те да су неке порушене још у Другом свјетском рату, а неке у посљедњем, почетком деведесетих година прошлог вијека.
- Обнову смо морали почети од најважнијег, а то је Саборни храм Свете Тројице. Али, обнова тек долази - поручио је владика Јован.
Епископ пакрачко-славонски рекао је да је планирано да се обнови храм посвећен Светом цару Константину и царици Јелени који се налази у дијелу Јасеновца који се зове Уштица, а срушен је за вријеме Другог свјетског рата.
- Тек 1991. године је кренула изградња новог храма, којег је пројектовао Пеђа Ристић, један од највећих православних архитеката 20. вијека. Темеље тог храма освештао је /сада блаженопочивши/ патријарх српски Павле, и то је први пут да је темеље неког храма освештао као патријарх. Храм је изграђен до висине од три до четири метра до почетка рата - прича владика Јован.
Епископ Јован је истакао да велику радост представља обнова храма Светог пророка Илије у мјесту Млака у Јасеновцу.
- Сада почињемо осликавање и уређивање тог храма и позивам све да у томе учествују. Када је подизан Храм Христа Спаса у Москви, који означава побједу у отаџбинском рату против Наполеона, тада је било ограничење колико сваки човјек може да да новца да би сав руски народ подигао тај храм. Тако и ми желимо да сав наш народ украси, ослика и уреди храм у Јасеновцу. Много говоримо о Јасеновцу, хајде да те ријечи прате макар и мала дјела - поручио је владика Јован.
ЕПАРХИЈСКА БИБЛИОТЕКА ТОКОМ ДВА И ПО ВИЈЕКА РАЗАРАНА, АЛИ И ОБНАВЉАНА
Упркос великим страдањима која је доживјела и преживјела током ратова, Епархијска библиотека у Пакрацу постоји 250 година.
- У Другом свјетском рату ендехазија се обилато послужила њеним књигама. Не постоји евиденција шта све недостаје, јер попис тога шта је све имала није прављен прије тог рата. Када бисмо зашли по приватним библиотекама српских вођа из Хрватске, сигурно би се нашао велики дио књига из наше библиотеке, јер их проналазима на таквим и сличним мјестима - рекао је владика Јован.
Добар дио блага ове библиотеке враћен је 1985. године, захваљујући напорима блаженопочившег митрополита загребачког и љубљанског Јована /Павловића/, који је Славонац.
- Али, враћен је у неодговарајуће услове, јер је Владичански двор био у јако лошем стању прије рата због немара државе, а која је, са друге стране, од Цркве одузела имовину, тако да Црква није имала могућности да га обнови - рекао је владика Јован.
Владика указује да какав је однос Хрватске био према културном насљеђу најбоље говори податак да је 60-их година прошлог вијека Дејан Медаковић дошао у име Српске академије наука и уметности да помогне обнову манастира Пакре, али социјалистичка Хрватска то није дозволила.
Почетком деведесетих година прошлог вијека, прича владика, поново наступа неповољан период за књиге и Библиотеку у Пакрацу.
- Књиге су, из просторије у сјеверном крилу гдје су биле чуване, изнесене и бачене у порту Двора и велики број њих је покраден. Нестала су нам четири рукописа, као и "Октоих првогласник" Ђурђа Црнојевића, односно прва књига штампана на српском језику, што значи да је неко врло добро знао шта краде - истакао је владика Јован.
Према ријечима владике Јована, нестали су и портрети епископа из Владичанксог двора, иконостас из Саборног храма.
Године 1995. од Библиотеке и Храма остале су само руине, тек четири зида.
Саборни храм закровљен је 2007. године, а 2010. Владичански двор, док је тек 2013. на 1014. почела велика обнова.
- Обнова храма је завршена, те је почетком септембра освештан, поводом чега је литургију у обнољеном храму служио Његово преосвештенство патријарх српски Порфирије. Том приликом отворили смо и Епархијску библиотеку у оквиру Двора - рекао је владика Јован.
Велику улогу у опстанку Библиотеке током ратних деведесетих година прошлог вијека, каже владика, имао је хрватски официр Иван Хити, који није дозволио да књиге буду уништене, како је планирала хрватска восјка. Спријечио је да тај план буде спроведен, те их је покупио и однио у Националну и свеучилишну књижницу у Загребу.
- Године 2007. те књиге су вратили Митрополији загебачко-љубљанској са потпуним пописом и, заиста, су се побринули о тим књигама. Десет година касније, 2017. ту збирку нам је предао тада митрополит, а данас патријарх Порфирије, те смо је смјестили у депо, који смо направили од старе свештеничке куће. Данас је то мјесто гдје чувамо рукописе и књиге који захтијевају одређену температуру и влагу да би биле сачуване, као и иконе из цркава које нису у добром стању, а које су под заштитом државе. У депоу је смјештен и трезор у којем се чувају важни и вриједни примјерци - навео је владика Јован.