Шпирић: Закони на дневном реду данашње сједнице имају политички консензус
- Ово је 10 тачака са ознаком ЕИ и имају једногласну подршку Савјета министара, а ако сте се одлучили за опструкцију подршке, реците слободно - рекао је Шпирић, обраћајући се делегатима који су изразили негодовање због тога што није настављена 16. редовна сједница Дома народа.
Шеф Клуба бошњачких делегата Шефик Џаферовић прије почетка расправе тврдио је да је прво требала бити настављена 16. редовна, затим одржана 17. хитна, па тек онда данашња сједница.
Он је указао да приједлози закона који су пред делегатима данас нису усвојени у Представничком дому Парламентарне скупштине.
Са Џаферовићем је сагласан и делегат Клуба српског народа Ненад Вуковић који је рекао да прво треба наставити 16. редовну сједницу Дома народа.
Делегат Клуба српског народа Желимир Нешковић упитао је зашто је данас уопште заказана хитна сједница, а не редовна, наводећи да постоји велики број тачака који би се могао наћи на дневном реду редовног засједања.
Кемал Адемовић затражио је прије расправе допуну дневног реда Приједлогом закона о мјеритељству, који је Представнички дом усвојио усвојио 15. априла.
ПРИЈЕДЛОГ ЗАКОНА О РЕГУЛАТОРУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СКРАЋЕНОМ ПОСТУПКУ
Дом народа разматраће по скраћеној процедури Приједлог закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије у БиХ, због тога што данас није било подршке за хитну процедуру.
Предсједавајући Дома народа Никола Шпирић рекао је данас током расправе о хитности поступка да Приједлог закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије у БиХ показује да се у БиХ може постићи договор када се уложи политичка воља и труд, те се може доћи до закона који не подрива ни један ниво власти.
Шпирић је рекао да ће делегати који долазе из СНСД-а подржати хитну процедуру закона, а да ће у случају да овај акт оде у скраћену процедуру дати подршку да се усвоји.
Шеф Клуба делегата хрватског народа Марина Пендеш рекла је да ће три делегата из ХДЗ-а подржати закон, те захвалила ресорном министру Сташи Кошарцу за упућивање овог закона у парламентарну процедуру.
Делегат Клуба хрватског народа Илија Цвитановић истакао је да је овај закон један од најбитнијих на европском путу БиХ, те додао да би што прије требао бити усвојен.
Шеф Клуба бошњачког народа у Дому народа Шефик Џаферовић сматра да би прави одговор осам делегата у Дому народа био да гласају против овог закона, али да се ипак воде интересом народа које заступају.
Делегат Клуба српског народа Желимир Нешковић рекао је да је потенцијално увођење Механизма прекограничног усклађивања емисије угљеника велико оптерећење за БиХ, те да је овај закон требало усвојити много раније.
КОШАРАЦ ПОЗВАО ДЕЛЕГАТЕ ДА ПОДРЖЕ ЗАКОН О РЕГУЛАТОРУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара позвао је делегате у Дому народа парламента БиХ да подрже у хитној процедури Приједлог закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије у БиХ, истичући да је овај закон прошао темељно усаглашавање на свим нивоима.
- Ово није закон једне странке, једног ентитета или једног нивоа власти. Усаглашен је на нивоу Федерације БиХ и Републике Српске, а Министарство је имало искључиво координишућу улогу - рекао је Кошарац у обраћању на сједници Дома народа, истичући да предложени закон није технички документ, већ корак напријед у модернизацији, јачању и стабилности енергетског сектора у БиХ.
Кошарац је навео да Приједлог закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије у БиХ има и подршку Секретаријата Енергетске заједнице, који је дао сагласност на његов текст.
Када је у питању захтјев Савјета министара за разматрање предложеног закона по хитној процедури, Кошарац је навео да је усаглашавање текста овог закона трајало осам или девет година, али и да је БиХ најављено увођење од 1. јануара 2026. године Механизма за прилагођавање угљеника на границама /ЦБАМ/.
Усвајање закона по хитној процедури, објаснио је Кошарац, омогућило би да се убрзају остали кораци како би БиХ могла бити изузета од ЦБАМ-а.
Увођење ЦБАМ-а, прецизирао је Кошарац, односи се на пет сектора: електричне енергије, цемента, вјештачких ђубрива, алуминијума и челика.
- То би се одразило на цијену свих ових производа и на спољнотрговинску размјену - истакао је Кошарац.