Смањити број погинулих у саобраћају, казне за најтеже прекршаје прениске
Радовић је навео да је у овом периоду тешко повријеђено 358 лица, те нагласио како садашње казне које су ниске не могу да одврате возача од чињења прекршаја.
Он сматра да би учесници у саобраћају знатно више поштовали актуелне прописе уколико знају да ће бити контролисани и кажњени за непоштовање саобраћајних правила и уколико је та казна адекватна.
Радовић је указао да су постојеће казне у Закону о безбједности саобраћаја на путевима у БиХ за најтеже прекршаје прениске, те навео примјер да возач, уколико вози под дејством алкохола до 0,8 промила у крви, добије казну од 50 КМ, а ако плати у року, онда она износи 25 КМ.
Према његовим ријечима, казна за овај прекршај у Словенији је око 1.200 КМ.
Он сматра да су битне и друштвене околности, те навео како у друштву у којем већина возача вози брзо, под утицајем алкохола или не веже појас, то нажалост постаје "прихватљиво".
Радовић је нагласио да је важно и инфраструктурно дјеловати, наводећи да већина идентификованих "опасних мјеста", такозваних "црних тачака", није отклоњена, као што су Тутњевац на путу Бањалука-Прњавор, Љубогошта код Пала и слично.
Истакао је као битне и образовање и васпитање, јер уколико се дјеца од обданишта уче правилном понашању у саобраћају велика је вјероватноћа да ће, када одрасту, бити пажљиви возачи.
Радовић је навео да су истраживања Филозофског факултета Бањалука показала да овдашња дјеца не добијају довољно знања за безбједно учешће у саобраћају, те је поново као добар примјер навео Словенију, гдје 20.000 основаца, узраста 5. разред, пролази теоретску и практичну обуку за вожњу бицикла када добијају "бициклистичке дозволе".