Цијене некретнина и станарина у Европској унији расле и у другом кварталу 2025.
Како се наводи, цијене некретнина су скочиле за 5,4 одсто у поређењу са истим периодом 2024. године, док су станарине порасле за 3,2 одсто.
У односу на први квартал 2025, цијене кућа порасле су за 1,6 одсто, а станарине за 0,7 одсто, што указује на наставак стабилног раста тржишта некретнина широм ЕУ.
Од 2010. године до данас, цијене кућа у Европској унији порасле су за укупно 60,5 одсто, док су станарине скочиле за 28,8 одсто.
Трајекторија раста је ипак била различита - станарине су биљежиле постепен и стабилан раст, док су цијене станова показале су знатно веће осцилације - најприје снажан раст од 2015. до 2022. године, затим краћи период стагнације а након тога поновни узлазни тренд од 2024.
Највећи раст цијена стамбених некретнина у периоду од 2010. до 2025. забиљежен је у Мађарској 277 одсто и Естонији 250 одсто, а цијене су се удвостручиле или више у још десет чланица, Литванији, Летонији, Чешкој, Португалији, Бугарској, Аустрији, Луксембургу, Пољској, Словачкој и Хрватској.
Италија је једина земља у којој су цијене стамбених некретнина пале у том периоду и то за један одсто, наводи се на веб страници Евростата.
Када је ријеч о цијенама закупа, највећи раст биљеже Естонија 218 одсто, Литванија 192 одсто, Мађарска 125 одсто и Ирска 117 одсто.
Грчка је једина чланица Европске уније у којој су станарине пале од 2010. године и то за девет одсто.