Ивановић: Његујемо и чувамо од заборава обичаје српског народа
- Без обзира што је остао мали број становништва и у граду и у околним селима, трудимо се да оживимо мјеста на којима се српски народ вијековима окупљао, поштујемо обичаје и празнике, те да чувамо сјећање на страдале - рекао је Ивановић.
Он је истакао да је са тим циљем основана и Српска кућа у Пакрацу, која, заједно са Владичанским двором и обновљеним Саборним храмом Свете Тројице, представља мјесто окуљања Срба у овој жупанији.
- Трудимо се да будемо активни, да окупљамо наш народ организовањем различитих манифестација, да будемо на услузи нашем становништву у рјешавању различитих проблема, али и да радимо са дјецом и учимо их обичајима и традицији - рекао је Ивановић.
Српска кућа у Пакрацу је административни, али и центар гдје се одвијају различита културна дешавања и промоције.
- Имамо фолклорну и пјевачку секцију, а важан дио Српске куће је и етно-соба, коју смо опремили захваљујући труду и раду професора Далибора Харамбашића, у којој се налазе експонати који свједоче о традицији и култури овог краја - рекао је Ивановић.
Он је додао да су у овој соби изложене и фотографије на којима је предстваљена традиционална градња у селима пакрачког краја, наводећи да имају велики значај с обзиром на то да је велики број села око Пакраца, који су били насељени Србима, спаљен током рата.
- Ова соба први је резултат нашег рада у истраживању материјалне и нематеријалне културне баштине Срба западне Славоније, којем смо се посветили уназад двије године - рекао је Ивановић.
Он је навео да је циљ да се уз помоћ етнографских института у Београду и Загребу направи јединствена база нематеријалне баштине Срба западне Славоније.
- Жеља нам је да трајно заштитимо и упишемо на националну листу Унеска наше традиционално криво коло и све оно што су Срби западне Славоније вијековима његовали - рекао је Ивановић.