Саша Илић за РТРС: Вратићу се у српски фудбал (ФОТО/ВИДЕО)
Када овдашњим љубитељима фудбала поменете Азербејџан, прва асоцијација им је Гурбан Гурбанов, чије је име уписано златним словима у историју тамошњег фудбала. Сада већ давне 2003. године, Азербејџан је "саплео" селекцију Србије и Црне Горе, коју је са клупе водио Дејан Савићевић, у борби за пласман на Европско првенство. Прво ремијем у Подгорици 2:2, гдје је Гурбанов постигао оба гола за госте, а онда и тријумфом у Бакуу 2:1, гдје је овај центарфор био стријелац изједначујућег гола.
То су били први – историјски бодови за Азербејџан у квалификацијама за једно велико такмичење. Ни прије, а ни послије, Гурбанов није тресао мреже једној репрезентацији у два меча. Двадесет двије године касније, Гурбанов опет исписује историју азербејџанског фудбала, овога пута као тренер екипе Карабага, најљепше приче досадашњег дијела Лиге шампиона. Бајерн, Реал Мадрид, Пари Сен Жермен, Интер, Арсенал и Карабаг, су тимови са максималним учинком, послије два кола елитног такмичења.
- Тај клуб има визију и систем и због тога су резултати сада видљиви. Не доводе пуно играча, али доводе праве, на одређеним позицијама. Не плаћају их много, а због сјајне скаутинг службе, готово увијек погоде. Ти играчи праве велику разлику у овдашњој лиги, а видимо сада и у европским утакмицама. Друга ствар, велику број играча већ три, четири године игра заједно. Мој пријатељ Марко Јанковић је фантастичан. Њега обожавају и тренутно је можда и најбољи фудбалер азербејџанске лиге. Често причам с њим и он ми каже да највећи утицај на ове сјајне резултате и све што се Карабагу дешава у посљедње вријеме, има тренер Гурбанов који води Карабаг 17 година. То је за мене фасцинантно - напомиње Илић.
Карабаг је овог љета на појачања потрошио само 900 хиљада евра. Најскупљу аквизицију у историји клуба, Француза Абеделаха Зубира, платили су 2018. године милион евра - Лансу. Толико су прошле сезоне издвојили и за нападача из Гане Еменуела Адаија. Обојица су били стријелци у побједи против Копенхагена. У поређењу са неким клубовима у региону, ово су скромне цифре, да не говоримо о великим европским тимовима.
Многи се питају, како је могуће да је Карабаг са малим улагањима, сада у друштву једног Реала или Интера.
- Једини одговор на то питање је континуитет. Гурбанов је тренер 17 година, поставио је систем. Има јасне механизме у игри, изгледају тактички перфектно. Дисциплиновани су и борбени. Тиме надокнађују неке индивидуалне недостатке и користе сваку грешку. Осим Јанковића, издвојио бих лијево крило Зубира. Он је ту мислим седам, осам година. Затим бразилски двојац на средини Кади Боржеш и Педро Бикаљо. Позади им је штопер, Медина из Колумбије, физички много моћан играч. Не смијемо заборавити и да је већина ових играча прије двије сезоне играла осмину финала Лиге Европе гдје су намучили Бајер Леверкузен – Ћабија Алонса, који је касније догурао до финала. Мислим да су они доказ да Лига шампиона, па и Лига Европе није само за богате клубове. Видим да су побрали доста симпатија и надам се да ће наставити овако. Са још још једном или двије побједе, сигурни су учесници нокаут фазе Лиге шампиона, што би био сензационалан резултат - каже Илић.
Да се вратимо на једног од јунака ове приче, Гурбана Гурбанова. Послије играчке каријере, постао је спортски директор Интера из Бакуа, а први тренерски посао је имао 2006. године у Нефчију. Двије године касније се сјео на клупу Карабага а остало је историја. Освојио је 11. титула шампиона Азербејџана и шест трофеја у националном Купу. За ових 17 година, колико је тренер Карабага, тим је постао редован учесник групне фазе европских такмичења.
- Он је увео Карабаг из друге лиге у прву. Имао је огромно повјерење људи у клубу. Тек након пет година, освојио је титулу. Можете ли да замислите тако нешто у нашем фудбалу, на Балкану? Тешко, заиста. Од те 2013. мислим да само једном није био првак Азербејџана. Генерално, људи прво очекују одмах резултат, ако ниси шампион, мијењај тренера. Ја не знам заиста да је неко у Европи тренутно, 17 година на клупи једног клуба. Сада има огроман утицај на довођење и селекцију играча, као менаџер је. Карабаг је најбогатији, најмоћнији клуб у Азербејџану, највише захваљујући Гурбанову - истиче Илић.
И такав Карабаг, Илић је са својом екипом Сумгаjит побиједио 1:0 на старту шампионата Азербејџана.
- То је било у ситуацији када су они имали утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона, тако да су почели меч са практично "другим тимом". И та екипа Карабага је много јача од ове моје. Када смо дали гол, Гурбанов је убацио своје најбоље играче. Није им то помогло, побиједили смо их и то је било огромно изненађење - додаје легендани фудбалер црно-бијелих.
Илић је љетос преузео Сумгајит, клуб који нема велику традицију у азербејџанском фудбалу. Тренутно су трећи на табели са бодом мање од водећег Туран Товуза. У екипи су и двојица играча са ових простора Никола Нинковић, некадашњи везиста Партизана и бањалучког Борца те Алекса Јанковић, који је прошао омладинску школу црно-бијелих, а у Сумгајит је стигао из крагујевачког Радничког.
- Екипа је средњег квалитета, да се тако изразим, са изузетном инфраструктуром. Стадион и тренинг центар су нам сјајни. За сада играмо доста добро, ту смо, при врху табеле. Идемо утакмицу по утакмицу. Са Џигијем сам дијелио свлачионицу, знам колико може, има велико искуство и игра доста добро. Циљ нам је да се домогнемо Европе, али биће заиста тешко. Осим Карабага ту је још четири-пет екипа које више улажу од нас и које су квалитетније, Нефчи, Сабах, Зира, Туран, Араз .. Ипак, задовољан сам овдје, ново искуство за мене, нова лига, култура - каже Илић, који је у Азербејџану три мјесеца.
Легендарни капитен Партизана не одбацује могућност да се врати у српски фудбал. Навијачи црно-бијелих вољели би да га једног дана виде на клупи Партизана.
- Играчку каријеру сам окончао у Партизану, сада сам тренер, и у некој будућности видим себе у Хумској. Немам ништа против да се вратим у наш фудбал. Тренерски посао је такав, никад не знаш гдје ћеш завршити сутра. Млад сам тренер и волим изазове. Ако би се појавила нека мени занимљива понуда, сигурно би се вратио у Србију - додаје Илић.
Утакмице Партизана не пропушта, чак ни у далеком Азербејџану. Као неко ко је одиграо највише утакмица у црно-бијелом дресу (861), вјерује да ће ова генерација Партизана у догледно вријеме вратити шампионски пехар у Хумску.
Партизан данас слави 80. рођендан, на шта је Илић посебно поносан.
- Морам да похвалим тренера Благојевића и људе који воде Партизан. Ову дјецу посебно, јер су многи били скептични пред почетак сезоне. Они су показали изузетан ниво фудбала, с обзиром на године. Фалило је мало среће у Европи. То би њима пуно значило. Морамо да будемо свјесни да је то млада екипа, већини је ово прва сезона у сениорском фудбалу. За сада играју јако добро и желим им од срца да тако и наставе. Та дјеца су велики партизановци, а не бих никога да издвајам да се погрешно не протумачи. Има ту неколико играча који ће сигуран сам оставити велики траг у нашем клубу. Хоћу да искористим ову прилику да свим навијачима Партизана честитам рођендан. Напријед црно- бијели - додао је Илић.
Разговарао: Александар Колунија