Свијет коначно признао: Србин ријешио Теслин домаћи задатак; Звучи немогуће, али у Кини се већ користи (ВИДЕО)
Дјелимично сам ријешио Теслин домаћи задатак, а мој изум се примијењује широм свијета, ово за Спутњик каже истраживач и проналазач Вељко Милковић чији је двостепени осцилатор, као механичко појачало чисте енергије, на Међународном такмичењу иновација и проналазака "иЦАН 2025" у Торонту, проглашен за један од 10 најбољих проналазака на свијету.
- Мој изум се примијењује, али га непрестано усавршавам. Цијена енергије нас ограничава у експлоатацији руде, а путем јефтине енергије можемо лако доћи и до питке воде из мора - додаје он.
Међународно такмичење иновација и проналазака у организацији канадске асоцијације за иновације и напредне вјештине, у Торонту је окупило научнике, истраживаче и проналазаче са свих меридијана. Овај глобални центар за иноваторе од 2016. додјељује награде и признања за изузетне идеје које нуде рјешења за нашу одрживу будућност.
Овогодишње такмичење окупило је рекордан број учесника, у конкуренцији за награде нашло се 802 проналаска из 62 земље. За један од 10 најбољих проналазака на свијету проглашен је двостепени механички осцилатор Вељка Милковића из Србије, као технологија која може да ријеши проблеме енергетске кризе и климатских изазова.
Дјелује немогуће, али у Кини функционише
Милковићев генијални изум заправо изгледа врло једноставно, на први поглед, то је клатно.
- Мој изум заправо комбинује погонско клатно са једном полугом, чија међусобна интеракција остварује нове механичке ефекте и мултипликује ту минималну енергију која је подесна за вршење корисног рада. То је механички уређај који непрестано усавршавам. Правим ситна побољшања, а клатно, полуга је остала, с тим што сам ставио еластичну структуру, сада има још већи степен корисног дејства - објашњава лауреат.
До изума је дошао 1999. године, прва примјена је била у Кини, код чекића за дробљење руде. Ту је јако велика потрошња енергије, руду треба уситнити, а поред тога врши се и рециклажа грађевинског отпада.
- И бетон треба уситнити, приликом рушења неких грађевина, да би се површина поново могла ставити у функцију, али и искористити стари бетон приликом изградње нових објеката. Поред тога, уређај је подесан за пумпање воде, са минималном енергијом, десалинизацију морске воде и пречишћавање отпадне. Вршене су пробе и са електро генератором. И ту је добијен позитиван резултат. Ради се и даље. Иако дјелује немогуће, функционише - наводи он.
У Индији га користе као пумпу за воду
Милковић каже да је овим изумом дјелимично ријешио задатак који је оставио један од највећих генија наше цивилизације, Никола Тесла, који је сматрао да ће наука једног дана доћи и до изолатора гравитације.
- Гравитациони изолатор је остварен макар у том једном тренутку, када се клатно у горњој позицији заправо налази у бестежинском стању и има нулту тежину. Остварена је замјена за гравитациони изолатор - каже Милковић.
Уштеду енергије путем његовог двостепеног осцилатора разматрају, каже, и на Ђердапу, а највише примјене има у Индији.
- Тамо посебно развијају пумпу за воду, мада развијају и електро генератор. Објављен је и велик број научних радова, који потврђују то што сам објавио. Објављено је и у Азијском часопису за науку и технологију. Има јако пуно радова. Хвала им што ме помињу, што нису заборавили аутора, имамо и такве појаве - наводи Милковић.
Овај Новосађанин, који је до првог патента дошао са пет година, додаје да се домаћи изуми слабо цијене у нашој земљи, да се углавном купују лиценце, да се недовољно ослањамо на домаћу памет, коју свијет итекако користи.
- Некад су разлози економски, али јављају се и технички проблеми, дизајнерски, јер доста је дуг пут од прототипа до финалног производа- каже он.
Савремена земуница која штеди енергију
Двостепени осцилатор није први велики Милковићев изум, већ три деценије, углавном по Војводини, граде се његове самогрејне еколошке куће које штеде енергију, користећи само оно што смо добили од природе.
- Кућа се заснива на принципу да се са најмање улагања добије највећа енергетска уштеда. Она је заправо савремена земуница. Сад имамо добар избор хидроизолационих материјала и можемо користити бенефит земљане заштите. Кућа са свих страна има земљану заштиту, а са јужне пасивно користи сунчеву енергију путем рефлектујућих површина. Отприлике два и по пута повећава пријем сунчеве енергије у зимском периоду. А у љетњем сунчеву енергију рефлектује ван објекта - каже он.
У једној од његових кућа већ три деценије живи инжењер Александар Николић са породицом, веома је задовољан.
- Он је живио у једној богатој кући, имао је велико насqедство. У тој кући плафон је био на висини од три метра, хтио је да буде исто. Ја сам рекао, немој тако, међутим, остао је при своме. Али када уђете немате никакву представу да је то заправо земуница - прича он.
Откључао код лагума Петроварадина
Милковић је и велики познавалац Петроварадинске тврђаве, коју истражује готово седам деценија. Аутор је више књига и најбољи познавалац 20 километара дугог комплекса подземних галерија испод тврђаве. 1965. године открио је код који је откључао тај лавиринт.
- Као дијете сам скицирао лавиринт. Схватио сам да се једне те исте раскрснице непрестано понављају. Ако се гледа у хоризонталном пресјеку, то је "стреласта" раскрсница и "ипсилон" раскрсница. То сам публиковао, први сам доказао да постоји правилност у лавиринту. То је за мене била велика сатисфакција, пошто сам ван институције то радио, самостално. Био сам срећнији него да сам открио сва блага овог свијета - додаје Милковић.
Милковић је добитник посебног признања Музеја Града Новог Сада за "свесрдну сарадњу на проучавању Петроварадинске тврђаве" и видан допринос чувању и проучавању културног насљеђа.
У лагумима тврђаве се родила и идеја о савременој земуници, јер је схватио да је температура у подземљу увијек стабилна.
Вељко Милковић сматра да уштеда енергије може спасити свијет, јер се ратови воде искључиво због ресурса, односно енергије.