"Владајућа коалиција изласком на изборе спречава постављање подобних"
- Ово ће бити избори о непризнавању Кристијана Шмита, о сарадњи са БРИКС-ом, о неповиновању диктатима ЕУ и о блокирању Натоа - рекао је Павић.
Професор емеритус Ненад Кецмановић изјавио је да је руководство Републике Српске учинило много да се проблеми са којима се суочава Српска интернационализују и раскринка штетна улога Кристијана Шмита.
- Посредовање /предсједника Русије/ Владимира Путина између Бањалуке и Сарајева би било освјежење. За посредовање је потребан ауторитет! Имају ли га њемачки канцелар Фридрих Мерц, предсједник Европске комисије Урсула фон дер Лајен? - упитао је Кецмановић.
Научни савјетник Института за политичке студије Миломир Степић сматра да се Република Српска треба фокусирати на оштро дезавуисање Шмита и укидање ОХР-а, оспорити одлуке Уставног суда БиХ уз координацију са Србијом и освједоченим пријатељима, прије свега са Русијом која ће представити извјештај Српске о стању у БиХ на сједници Савјета безбједности УН 31. октобра.
Он је нагласио је да поводом 30 година потписивања Дејтонског споразума треба појачати и захтјеве да се врате надлежности Републици Српској.
Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, уз чију подршку је одржана трибина, поручио је да је прави одговор Српске на агресију протектората побједа на наметнутим изборима, али и инсистирање на јединству, заштити српске традиције и вјере, језика и писма, јер ће само сигурни у томе бити сигурни и у свему осталом.
Политички аналитичар Небојша Малић рекао је да је Србима данас од тиранина намијењено да има улогу оног слабог и подређеног, а да ЕУ, као некада Аустроугарска, терорише Балкан, чему су се Срби супротставили и због тога сносе посљедице.
- Срби сада морају преузети модел понашања моћних који не поштују ни законе ни правила и настављати да се ослањају на своје историјске пријатеље попут Русије. Једна од могућих стратегија на коју треба играти је да је Европа маргина, бастион антихришћанства, која тренутно иритира, те нам се отвара могућност да Русији и САД понудимо једну брзу побједу у међународним односима - навео је Малић.
Новинар и публициста Слободан Рељић сматра да од ЕУ и Запад не треба очекивати фер однос према Србима и да остајање на европском путу, који је сведен на фронт губитника, може донијети само некакав "нови Бриселски споразум" за Републику Српску, али и за саму Србију.
Декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић рекао је да Република Српска на агресивно дјеловање протектората треба одговори јачањем институција и даљим развијањем односа са земљама које су се показале као доказани пријатељи, што су првенствено земље БРИКС-а.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да би у будућности највећи проблем за Републику Српску могао да буде појачано дјеловање Запада на уласку БиХ у НАТО, јер западне силе желе да уклоне све џепове у стратегијском окружењу и добију што више савезника у одбрани трансатлантске заједнице, која је рат у Украјини прогласила егзистенцијалним ратом.