Нуждић: Ни након 30 година нису кажњени злочини над Србима из западне Крајине
Поводом предстојећег обиљежавања 30 година од хрватско-муслиманског злочина над Србима у крајишким општинама Републике Српске 1995. године, Нуждић је рекао да је тада урађено и оно што није пошло за руком усташкој геноцидној политици у Другом свјетском рату, а то је потпуно затирање трагова српског постојања на том подручју.
Он је подсјетио да је у овом погрому са вјековних огњишта протјерано 120.000 западнокрајишких Срба.
- То што се они до данас нису вратили на своја огњишта говори о наставку политике чији су циљеви да Срба на тим подручјима која су већински насељавали нема ни у траговима - рекао је Нуждић.
Он је навео да су изостали правосудни процеси за злочине почињене над Србима, а и онај који су покренут против некадашњег команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића за злочине над Србима у западној Крајини се одуговлачи.
- Не назире се када ће бити уопште окончана та и друга суђења и да ли ће ико од преживјелих породица српских жртава дочекати правду - указао је Нуждић.
Он је констатовао да је обавеза свих републичких инстутуција да његују културу сјећања како ови злочини не би били заборављени, јер је ријеч о трајној опомени на све што се дешавало у Другом свјетском и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату.
- У плану нам је да наредне године реализујемо пројекат "Атлас злочина над Србима" који се односи на 1995. годину, гдје ће бити обрађена и питања ових и других стратишта, те погром Срба који се десио у љето и на јесен 1995. године - рекао је Нуждић.
У Мркоњић Граду сутра ће бити обиљежено 30 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ за које, упркос бројним доказима, нико није адекватно кажњен.
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године.
Агресија је извршена на општине Грахово, Гламоч, Купрес, Шипово, Србобран, Јајце, Рипач, Дрвар, Петровац, Кључ, Крупа на Уни, Сански Мост и Мркоњић Град.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током агресије убијено је 2.214 лица српске националности, са вјековних огњишта протјерано је 120.000 Срба, те опљачкана покретна имовина, а непокретна уништена.
Међу убијеним су 753 српска цивила, од којих се 149 воде као нестали, као и 1.461 припадник Војске Републике Српске, од којих се 79 још воде као нестали.
На православном гробљу у Мркоњић Граду пронађена је највећа масовна гробница из које је ексхумирано 181 тијело.