Владе Српске: Подршка привреди, инфраструктури и заштити потрошача
Разлози за доношење Закона садржани су у потреби поједностављења поступка додјеле подстицаја за мала и средња предузећа, а с циљем бржег и ефикаснијег прилагођавања потребама на тржишту.
Овим измјенама стварају се правне претпоставке да се подзаконским актима уреди цјелокупан поступак додјеле подстицаја, а којим би се смањили административни поступци и убрзала додјела подстицаја.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о заштити потрошача у Републици Српској.
Министарство трговине и туризма је навело да ће предложена законска рјешења у највећој мјери утицати на статус потрошача, јер ће омогућити адекватну заштиту потрошача у свим ситуацијама у којима се могу наћи при куповини производа и услуга, а такође су уређена питања обавеза трговаца према потрошачима.
Закон уређује основна права потрошача при куповини робe и услуга, заштиту безбједности живота и здравља потрошача, обавезу обављања трговачке дјелатности на поштен начин, продају производа и пружање услуга, декларисање производа, одговорност и гаранцију за производ или услугу, непоштену пословну праксу, услуге од општег економског интереса, уговоре закључене изван пословних просторија и продају на основу уговора на даљину, непоштене одредбе у купопродајним уговорима, туристичке пакет-аранжмане, временско коришћење непокретности у туризму, електронске инструменте плаћања, носиоце заштите потрошача, заштиту права потрошача, надзор и казнене одредбе, као и остала питања у вези са заштитом права потрошача.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о учешћу општина и градова у приходима од индиректних пореза и начину распоређивања тих прихода имајући у виду измјене околности у локалној заједници.
Чланом 9. Закона о буџетском систему Републике Српске прописано је да се општинама и градовима расподјељује 24% од укупног прихода од индиректних пореза уплаћених у буџет Републике са Једниственог рачуна Управе индиректног опорезивања након издвајања дијела средстава за сервисирање спољног дуга.
Чланом 10. Закона о буџетском систему Републике Српске прописано је појединачно учешће општина и градова у расподјели прихода из члана 9. Закона, и врши се према критеријумима 75% на основу броја становника јединице локалне самоуправе, 15% на основу површине и 10% на основу броја ученика у средњим школама.
Нова одлука је донесена на основу иницијативе града Лакташи у којем је недавно почела са радом Јавна установа Средњошколски центар, Лакташи.
Измјене одлуке о коефицијентима су инициране због новонасталих околности како би се обезбиједила додатна средства по основу прихода од индиректних пореза за фукционисање Средњошколског центра.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о иницијативи за покретање поступка задужења код Европске банке за обнову и развој ради суфинансирања пројекта Свјетске банке који се односи на одрживу, интегрисану и безбједну путну инфраструктуру.
Европска банка за обнову и развој је исказала спремност за суфинансирање пројекта Свјетске банке у износу до 60 милиона евра под сљедећим условима: доспијеће до 20 година, уз 5 година грејс периода, каматна стопа шестомјесечни ЕУРИБОР + 1%, једнократна провизија од 1% износа главнице кредита, провизија на неискориштена средства од 0,5%.
Влада је задужила Министарство финансија да путем Министарства финансија и трезора БиХ покрене процедуру спољног задужења у сврху суфинансирања пројекта.
Пројекат Свјетске банке одржива, интегрисана и безбједна путна инфраструктура односи се на рехабилитацију путева, нарочито дионица са највећом потребом са аспекта безбједности саобраћаја и отпорности, те на финансирање и изградњу магистралног пута Брод на Дрини (Фоча) – Хум (Шћепан Поље) са међудржавним мостом.
Општи план финансирања пројекта Свјетске банке у Републици Српској износи 142,8 милиона евра, а финансирали би га: Свјетска банка са 81,7 милиона евра, Европске банке за обнову и развој са 54,6 милиона евра (исказана спремност за 60 милиона КМ), док би из Инвестиционог оквира за Западни Балкан - Безбједан и одржив транспортни програм било финансирано 6,5 милиона евра.
Влада је прихватила задужење Републике Српске код Међународне банке за обнову и развој по Пројекту одрживе, интегрисане и безбједне путне инфраструктуре у износу до 81,7 милион евра.
Овај пројекат се састоји од три компоненте: побољшање регионалне повезаности, унапређење управљања сектором путева и контингентни одговор у ванредним ситуацијама.
Зајам ће Републици Српској бити одобрен са роком отплате 32 године, уз седам година одгоде. Каматна стопа је промјењива и састоји се од референте каматне стопе увећане за варијабилну маржу Свјетске банке.
Влада је донијела и Одлуку о прихватању грант средстава Програма безбједност и одрживог транспорта путем Свјетске банке - Међународне банке за обнову и развој за суфинансирање одрживе, интегрисане и безбједне путне инфраструктуре у износу до 6,5 милиона евра за Републику Српску.
Грант средства намијењена су ЈП "Путеви Републике Српске" за суфинансирање компоненти Пројекта за унапређење безбједности саобраћаја, и то кроз: финансирање грађевинских радова и опреме за побољшање безбједности саобраћаја у десет школских зона на ризичним магистралним путевима, те побољшање 18 километара пута М16 (од Српских Топлица до Карановца и од Карановца до Крупе на Врбасу), укључујући нови слој асфалта ради спречавања проклизавања.
Влада је на данашњој сједници донијела Одлуку о проглашењу Парка природе "Губер", који се налази на територији Општине Сребреница у укупној површини од 571,78 хектара.
Иницијативу за заштиту наведеног подручја поднијела је Општина Сребреница, након чега је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа израдио Студију заштите – стручну основу за проглашење Парка природе "Губер".
Парк природе "Губер" ставља се под заштиту ради очувања биолошких, пејзажних, хидрогеолошких и геоморфолошких обиљежја, те коришћења у сврху одмора, рекреације и здравственог туризма, те представља комбинацију природне и створене вриједности.
Посебно се истиче хидрогеолошка вриједност подручја, са преко 40 појава истицања минералних вода у облику извора и пиштевина. Најпознатији извори су Црни Губер, Мали Губер, Очна вода и Велика Киселица.
Разлози за доношење ове одлуке, имају за циљ очување природе, као и тежњу да се управљање заштићеним подручјем базира на успостављању складних односа између потреба заштите природе и активности људи.
То подразумијева уважавање потреба аутохтоног становништва и локалне заједнице, укључујући употребу ресурса за опстанак у оној мјери у којој то неће изазвати негативан утицај на примарне циљеве управљања.
Управљање Парком природе "Губер" повјерава се Јавном предузећу шумарства "Шуме Републике Српске", Шумском газдинству "Дрина" Сребреница.
Тренутно у Републици Српској постоји 34 заштићена подручја, чија укупна површина износи 73.038,43 ha, а што представља 2,96 одсто територије Републике Српске. Проглашавањем 35. заштићеног подручја - Парка природе "Губер" повећава се површина под заштитом на 73.596,26 ha, а што представља 2,98 одсто територије Републике Српске.