Додик: Aгресија на 13 западнокрајишких општина плански осмишљено етничко чишћење и затирање српског постојања
- Мајке су остале без синова, дјеца без очева, док су цијела насеља нестала у пламену, а куће су претходно опљачкане. Ово није била само војна операција, већ очигледан примјер покушаја затирања сваког трага српског постојања на том простору, брисања сјећања на наш народ, нашу вјеру и нашу историју. Али, нису успјели - истакао је Додик за Срну поводом обиљежавања 30 година од агресије здружених снага Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године.
И што је најгоре, додао је он, слична судбина у протеклом грађанском рату у БиХ задесила је и сарајевске Србе, и то су сигурно два најтрагичнија догађаја у новијој српској историји.
Он је рекао да иако протјерани са својих огњишта у овим плански осмишљеним и организованим етничким чишћењима, и расути по градовима Републике Српске, Србије па даље по цијелом свијету, никада нису заборавили ко су, шта су и одакле су.
- Њихова патња и њихова тишина веће су од сваке пресуде, јер у њима живи истина коју ће поносно да преносе својим покољењима. И зато, данас, када обиљежавамо 30 година од агресије на 13 западнокрајишких општина не говоримо само о прошлости, говоримо о завјету да ћемо памтити, да ћемо бити достојни њихове жртве, и да ћемо чувати Републику Српску коју су они бранили у крви и сузама.
Сјећање на њих није само дан у календару, већ дио нашег бића, нашег постојања, дио наше слободе и нашег идентитета. Док постоји Српска, постојаће и остаће сјећање на западну Крајину, на бол, на понос и на неугашену вјеру у живот - нагласио је предсједник Додик.
Он је навео да је агресија на западнокрајишке општине Републике Српске: Грахово, Гламоч, Купрес, Шипово, Србобран, Јајце, Рипач, Дрвар, Петровац, Кључ, Крупа на Уни, Сански Мост и Мркоњић Град изведена уз директну подршку и логистику НАТО снага и хрватске војске, била планска и координисана акција с циљем елиминисања Срба из западног дијела Републике Српске.
- Колоне избјеглица дуге десетинама километара кретале су се према Бањалуци и даље, остављајући за собом запаљене куће, порушене цркве и оскрнављена српска гробља. Старци и болесни, који нису могли да побјегну, остали су да свједоче о злочинима који до данас нису добили правду. Многи су убијени на прагу својих кућа, а њихова тијела пронађена су годинама касније у масовним гробницама.
Најстравичнији примјер злочина догодио се у Мркоњић Граду, гдје је послије повратка српске војске пронађено 181 тијело српских заробљеника мучених, злостављаних и погубљених. То је био само један од доказа планског уништења и мржње према српском становништву - рекао је Додик.
Он је подсјетио да злочин над Србима западне Крајине никада није процесуиран ни у Хагу, нити пред судовима у Федерацији БиХ или Судом БиХ.
- Умјесто признања, кајања, казне, у тим назови правосудним институцијама и данас се, као и обично када је ријеч о злочинима над Србима, ћути, а породице погинулих и расељених Срба већ три деценије траже правду која им је ускраћена.
Нико није одговарао за страдање нашег народа, што показује да правда међународних и домаћих правосудних институција важи само када треба осудити Србе. Зато је наша дужност да сами чувамо истину и да је преносимо новим генерацијама. Зато је дужност свих институција Републике Српске да чувају истину о тим данима и да не дозволе да се патња западнокрајишких Срба заборави - нагласио је Додик.
Он је истакао да је сваки живот изгубљен у тој агресији уткан у темеље Српске, и због њих српски народ у Републици Српској мора бити јединствен, свјестан да слобода и мир нису добијени на поклон, већ су плаћени крвљу многобројних српских жртава.
- Сјећање на све наше жртве није само емотивна обавеза и дужност. То је завјет Републике Српске да никада неће поклекнути пред лажима, притисцима, санкцијама и неправдом. Због њих, али и будућих покољења морамо чувати Републику Српску и бранити њене институције - поручио је предсједник Српске Милорад Додик.
У Мркоњић Граду сутра ће бити обиљежено 30 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ за које, упркос бројним доказима, нико није адекватно кажњен.