Док већина трчи за новцем, породица Ковач из Требиња је трчала за знањем: Резултат - пет доктора наука из исте куће (ВИДЕО)
У таквом свијету појединци који свој живот посвећују науци и умјетности изгледају као ендемска врста. А ако је ријеч о цијелој једној породици, онда таква прича заиста заслужује пажњу.
Пет доктората, школовање и рад у престижним научним и културним институцијама, низ домаћих и међународних награда у области науке, културног и просвјетног рада, све то у једној породици- мало ли је?
Не прође дуго, а да медији не пишу о новим успјесима браће Данила и Марка. Старији је историчар, млађи композитор и обојица су изузетни у ономе што раде.
- Након основних и мастер студија у Бањалуци на Филозофском факултету, завршио сам мастер студије и на Универзитестком коледжу у Лондону као стипендиста, а потом сам докторирао на Унивберзитету "Сапиенца" у Риму, једна дио докторских студија сам провео на Универзитету Сорбона у паризу, и тренутно радим као научни сарадник Института за савремену историју у Београду и заиста волим, свој посао и научн и педагошки рад који је обиљежио моју досадашњу каријер - истиче Данило Ковач.
Марко се већ са четрнаест година опредијелио за музику као животни позив- након основне музичке школе у Требињу, и средње у Подгорици, отишао је у Београд.
- На Факултету музичких умјетсности у Београду сам завршио основне и мастер студије на одсјеку за композицију у класи академика Исидоре Жебељан, био сам и сарадик у настави на факултету, успио сам докторске студије и сада сам пред одбраном докторског умјетничког пројекта тако да се моје формално образовање ближи самом крају - каже Марко Ковач-
Списак прзнања и награда браће Ковач толико је дугачак да би нам требало пола емисије да све набројимо, па ћемо поменути само неке: Данило је добитник Светосавске награде, Плакете Града Бањалука, Вечерњаковог печата, награде "Слободан Беговић", награде најбољих наставника бивше Југославије, амабасадор је Унескове наставничке награде.
Марко је побједник безбројих музичких такмичења, а посљедња година је и за њега била изузетна.
- Мој доктрски умјетнички пројекат је композција Хиландар – звона и молитве за клавир и оркестар , прошле године је изведена на "Коларцу" од стране Симфонијског оркестра РТС и мене као солисте на клавиру, и за ту композицију сам добио Априлску награду Града Београда "Деспот Стефан Лазаревић", за највише достигнуће у области науке и умјетности, а у јуну сам проглашен за композитора године у Србији од стране часописа "Музика класика" - истиче Марко.
А шта кажу поносни родитељи? Отац породице, и сам је доктор наука, љекар у пензији, и кажу синови да је и то дијелом утицало на њихову посвећеност знању. И његов умјетнички дух није мировао, па је Драган Ковач до сада објавио цијелу малу библиотеку романа и приповједака, и добитник је признања у области културе.
Али, како каже, више је поносан на успјехе својих синова, него на властите.
- Чини ме неописиво срећним, не знам који бих тренутак могао да изаберем него кад чујем да су они нешто успјели, па и кад медији то пренесу, с обзиром да су одгајани на један класичан начин, комерцијално није било у првом плану, и врло сам срећан што су успјели - рекао је Драган Ковач.
Једина која нема докторат у породици је мајка Нада, правница по струци, али и она је нашла начина да покаже своју креативну страну.
У трци за знањем, кажу браћа Ковач, међу њима није било ривалитета.