Српски политичар, књижевник и дипломата: Како Србија памти Стојана Новаковића, зачетника обавезног основног обазовања? (ВИДЕО)
Стојан Новаковић био је и академик, професор, филолог, историчар, преводилац, хералдичар, идејни творац грба Србије и покретач израде Рјечника српског језика. Иако је његов допринос у свим областима којима се бавио - немјерљив, његова улога је у јавности често била занемарена.
Новаковић је био један од најврснијих прегалаца модерне српске државе. Двапут је био предсједник српске Владе, и то у кризним и преломним тренуцима, неколико пута био је биран за министра, али су његова интересовања била много шира од политике и оставио је неизбрисив траг у српској науци, култури и просвјети.
- Стојан Новаковић је један од највећих српских интелектуалаца из друге половине 19. вијека. Веома је тешко одредити једну одређену науку којом се он бавио, будући да је био веома значајан као филолог и као историчар и као правник, био је у правом смислу ријечи полихистор - каже Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду.
Мало је познато да је овај врсни интелектуалац, син шабачког столара, на рођењу добио име Коста, које је касније, под утицајем свог учитеља Ђуре Даничића, промијенио у Стојан. Први је српски великан који је имао искључиво домаће образовање.
Опширније у видеу: